Патријарси се окупљају у Москви

Наредних дана ће руска престоница постати место сусрета патријарха. Првојерарси 8 од 15 помесних православних цркава стижу у Москву за прославу 1025. годишњице Крштења Русије. Свечаности ће почети 24. јула литургијом у храму Христа Спаса, затим ће се наставити у Кијеву и Минску. Патријарх Кирил се већ састао с неким првојерарсима и размотрио питања узајамних односа Цркава и народа.

То, што је већина православних патријарха стигла у Русију ради свечаности у част јубилеја Крштења Русије, уствари, рођења Руског православља, веома је значајно, – истакао је патријарх Кирил.

- Контактирање првојерарха помесних православних цркав, њихови братски односи имају огроман значај за јединство православља и учвршћење снаге нашег заједничког сведочанства о Христу. 1025. годишњица Крштења Русије је важан период наше историје. Пре 25 година сви смо славили 1000. годишњицу Крштења Русије. Онда су сви осећали да се у животу Совјетског Савеза дешава нешто ново. Нико није знао куда иде земља, шта ће бити са Црквом. Међутим, људи су имали велике наде. Без обзира на то, Црква тада није била слободна. Свечаности су се претвориле у огромну манифестацију вере, која је скривено живела у нашем народу.

После ње две и по деценије РЦП се налазила у стању препорода после деценија прогањања. Међутим, она је много учинила не само за друге помесне цркве, већ и за учвршћење пријатељских и братских узајманих односа међу народима и државама. Пред микрофоном је патријарх Јерусалимски Теофил Трећи.

- Наш долазак у Москву има огроман значај за све хришћане Блиског Истока. Дошавши овамо, ми смо не само послали поруку свету о јединству и снази православља, већ и пружили наду да нисмо сами, да православне цркве осећају наше радост и бол заједно с нама. Становници Блискоисточног региона и хришћани, и они, који то нису, данас повезују велике наде са Русијом и руским православљем.

Своју захвалност Русији и РПЦ је изразио првојерарх Кипарског православља архиепископ Хризостом.

- Током више година руска држава пружа подршку нашем мањем острву. Ми смо захвални на осетном доприносу решавању Кипарског проблема. Уверени смо да ћете увек подржавати нас у тражењу праведних путева његовог решавања.

Посебна посета је долазак 80-годишњег првојерарха Грузијске православне цркве католикоса-патријарзха Илије Другог, који је дошао без обзира на сложене државне односе између Русије и Грузије. Међутим, последњих година управо црквена дипломатија је успела у зближавању обе земље. Прво, то је питање регулисања црквеног живота у Абхазији: пре грузијско-абхаског конфликта 1992.-1993. године република се налазила у духовној јурисдикцији Грузијске православне цркве. Данас статус Абхаског православља није регулисан, јер свештеници-Абхази не желе да се налазе под духовним омофором Грузије.

Актуелно је и питање преношења посмртних остатака грузијских царева – Вахтанга Шестог и Тајмураза Другог. Још у новембру 2011. године се Илија Други обратио са молбом о преносу остатака тих царева из Успенске саборне цркве у Астрахању, где су они били сахрањени, у Грузију. С обзиром на то да то сложено питање тражи јавно разматрање, при московској Патријаршији била је створена специјална радна група, која се састоји од свештенства, научника и друштвених делатника обе земље. Данас је свима као никада раније потребно бити заједно, - уверен је грузијски првојерарх.

- Живимо у време, када многе вредности губе своју снагу. Уствари духовне у културне вредности ће спасти наше народе. Наша култура, наша књижевност све то треба сачувати да би наше цркве и народи могли да се развијају у будућности.

Сутра ће патријарси заједно учествовати у богослужењу у част 1025. годишњице Крштења Русије и јединства православног света.

Милена фаустова,