Свjетски лидери у Њујорку

Свjетски лидери окупиће се у наредних недељу дана у Њујорку на засjедању Генералне скупштине Уједињених нација, најављеном као полигон за озбиљне политичке обрачуне Русије и Запада око читавог низа отворених питања, попут статуса Косова, криза на Кавказу и Дарфуру, али и способности генералног секретара Бан Ки-муна да у сложеним околностима успjешно предводи свjетску организацију.

Пуних 20 мjесеци након што је на челу УН замијенио Кофи Анана, Бан је међу службеницима свјетске организације "зарадио" надимак "невидљиви", махом због успјешног избјегавања да се укључи у процес рјешавања читавом низа горућих свјетских проблема, попут компликованих околности насталих после једностраног проглашења независности Косова, руског признања Јужне Осетије и Абхазије, али и немогућности да се успјешно ухвати у коштац са највећом хуманитарном катастрофом последње деценије, кризом у суданској провинцији Дарфур.

Критике на рачун рада генералног секретара, одмах првог дана 63. засједања Генералне скупштине УН, уступиће мјесто очекиваном "вербалном обрачуну" двојице највећих политичких ривала, америчког председника Џорџа Буша и иранског лидера Махмуда Ахмединеџада, који су, ватреним говорима и серијом једнако запаљивих наступа на маргинама засједања, и претходне године били најатрактивнији учесници самита светских лидера.

Међу "звијездама" првог дана засједања Генералне скупштине је и француски предсједник Никола Сакрози, чији ће наступ услијдити неколико дана након што је Европски савјет за спољне послове оцијенио да утицај Европске уније у УН опада, због све јачања Русије и Кине, али и растућег јаза између Запада и муслиманских држава.

"Ниједна друга тренутна криза у свијету није тако очигледно доказала ограничења европског утицаја као што је то учинило Косово", наводи бриселски институт. "ЕУ је имала јединствен став по питању Ахтисаријевог плана током 2007. године, иако је то било тешко за скептичне државе попут Шпаније Ипак, Русија је најавила вето на предлог, што је довело до тога да Европљани и САД одустану од ризика гласања у јулу 2007. године". "Док је током балканских ратова постојао савез између Запада и муслиманских држава у прилог Бошњака и косовских Албанаца, тај савез је сада нестао", истиче се у анализи и додаје да у Организацији исламске конференције (ОИК), ЕУ и Запад могу да рачунају на само три државе као одлучне савезнике - Турску, Босну и Херцеговину и Авганистан. "ЕУ је деведесетих година имала подршку 72 одсто чланица за питања људских права у Генералној скупштини УН, а сада је тај проценат пао на између 48 и 55 одсто", док је Кина повећала своју подршку са испод 50 одсто током 90-их на 74 одсто прошле и ове године. Сличан раст утицаја је доживела и Русија, истакли су аутори.