На Земљу ће се вратити средњовековни мразеви

Ускоро планету може да очекује захлађење, које ће трајати до средине века. Таква прогноза је представљена у британском издању Телеграф и америчком Дејли Мејл. Истиче се да се већ овог лета ледени покривач Арктика увећао за 60% у поређењу са истим периодом прошле године. Ледови површине пола Европе прострли су се од обала Канаде до северне обале Русије.

Јак мраз за руске становнике обична је појава. Има доста плусева. Скијање, клизање, пецање на леду. Неки, при томе са задовољством, купају се у леденој води. Између осталог у Центалној, па и у Јужној Европи није увек било топлије него у снежној Русији. Н на пример, 1323. године Венецијанска лагуна се смрзавала 3. новембра. У Венецију те зиме роба се пребацивала не бродовима, већ колима преко леденог покривача. У 17. веку на Темзи окованој ледом испод лондонског Тауера дуго је радила пијаца. Рајна се некада смрзавала у доњем току 4 месеца у години. Клима има своје циклусе развоја, објашњава руководилац енергетског програма Гринписа Русије Владимир Чупров.

- Последње деценије заиста су праћење падом темпа глобалног загревања. Температура је расла, али брзина је опала. Научници који под окриљем УН припремају у септембру нови реферат о клими, овај фактор познају и објашњавају. Дешава се природни циклус захлађења. Врло кратког. Свега на 50 година границама некатастрофалних промена.

У геолошкој историји Земље позната су четири сурова ледена периода. Савремено међуледено доба, по мишљењу научника, започело је отприлике пре 12 000 година. И сада се човечанство налази у врло комфорним условима, када је температура достигла врло повољан ниво. Овај предах ће се несумњиво завршити и тада ће наступити ново ледено доба, тврди директор Центра за климатске програме Фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

- Оно ће бити, али најраније за 10-15 хиљада година. А то да ће постати хладније у наредних 10-20 година, сасвим је могуће. То никако не искључује глобално загревање. Из научних радова се види да температура океана расте. Расте стално и снажно. Нер ади се о просечној температури ваздуха, ради се о температури читавог климатског система. Атмосфера заузима у њему свега 7%. Не моће се по псећем репу, тачније по атмосфери, судити о свему. Океан неопзиво доказује да се глобално загревање наставља.

Испада да ће краткотрајно захлађење од неколико деценија наступити на фону глобалног загревања. Што се тиче раста леденог покривача у Арктику, то је по мишљењу Алексеја Кокорина не баш превише коректан пример у научном погледу.

- Протекла 2012. година била је рекордна по минималној површини леда. Јасно је да ће ове године леда бити много више. Арктик се не топи сваке године и непрекидно. То је тенденција топљења и природних циклуса смрзавања у периоду од неколико година. Сада је леда отприлике толико колико је било 2009. године. Али њега је и даље мање него 80-их година.

Цикличност у понашању арктичких ледова се подвлачи и у реферату Међувладине групе експерата за промену климе. У томе што их има више такође постоје плусеви. Прошле године одговарајућу плутајућу санту за станицу руских поларних истраживача Северни Пол-40 није било лако наћи. За 8 месеци требало их је превремено евакуисати, зато што се санта опопила. То је важно зато што се поларни истраживачи управо баве сакупљањем и проучавањем јединствених података о променама глобалне климе.

Михаил Аристов,