Међународна добротворна организација позива да се спречи повећање броја сиромашних у ЕУ

Међународна добротворна организација Оксфам која се обично специјализује за помоћ сиромашним земаљма трећег света обратила је пажњу на Европу. Оксфам позива да се у ЕУ не увећава број нових сиромашних. Мере строге штедње у Европи су достигле недопустиве границе, чини се, са тим се слаже шеф Европске комисије Жозе Мануел барозу.

Спорови о даљим преспективама курса смањења плата, пензија и социјалних олакшица воде се како међу политичарима и експертима, тако и међу научницима економистима.

Главно питање се своди на решавање дилеме – напредак на рачун још строже штедње или, напротив, захваљујући постепеном ударљавању од ове линије, путем повећања животног стандарда становништва, што значи раста унутрашње потрошње као стимуланса оживљавања реалних сектора економије. До одређивања победника у том спору, по свему судећи, за сада је далеко.

А у међувремену Оксфам са седишем у британском Оксфорду завирио је на проблем са своје стране. Главни закључак истраживања састоји се у томе да приликом наставка актуалне политике до 2025. године у јединственој Европи на граници беде може да се нађе до 25 милиона људи.

Према речима експерата Оксфама, они су између осталог пажљиво анализирали ситуацију у којој се нашло 80-90-их година прошлог века низ земаља Латинске Америке, Југоистичне Азије и Африке. Тада су тамо била предузета масовна смањења социјалних олакшица и доприноса. Ипак уместо очекиваног напретка, економија ових земаља и стандард становништва се суновратио, било је потребно најмање 20 година да се врати на претходно стање.

Грчка, Ирска, Италија, Шпанија, Португалија и Велика Британија – земље са најагресивнијим смањењем својих буџета, како тврди Оксфам, ризикују да већ у догледној будућности попуне редове најпроблематичнијих држава планете. Према речима руководиоца бриселског офиса Оксфама Наталије Алонсо, богати постају још богатији, а сиромашни све сиромашнији. Сада 10% најбогатијих људи у ЕУ, према подацима Алонсо, поседује 24% њеног богатства, а 10% најсромашнијих само 3%. Директор берлинског Центра за економску етику Улрих Тилеман расположен је радикално.

- Спас банака увек је био спас богатих. Током 20 година смо водили неолиберални курс. А он се састојао у оживљавању капитала привредника на све начине. Али овај капитал рађа не радне места, већ јачање конкуренције коју не могу да издрже запослени у производњи. У томе видим додатни узрок кризе.

Професор руске Високе школе економије Иван Ридионов, ипак, другу алтернативу курсу штедње за сада не види.

- Они који сада уштеде, који не буду увећавали плате, социјалне издатке, они ће у принципу победити. Јасно је да то дуго не може да траје, да то није тенденција за низ година, већ својеврсни тактички корак. По мени, овај пут штедње је правилан.

Ко је у праву о споровима о економском напретку? Грчки премијер Антонис Самарас у контексту општих акција протеста намерава да доказује у ЕУ бесперспективност курса строге штедње. Све виси о концу, цитира његове речи NeusDeutschland. Да ли ће то схватити Брисел, а такође и Берлин, главни поборник актуалне политике?

Олег Севергин,