САНУ: Објављен рукопис стар 300 година

 Српској академији наука и уметности данас је представљена прва књига "Хронике славеносерпске" , рукописи које је прије 300 година забиљежио један од најобразованијих Срба тог доба Ђорђе Бранковић.

Књигу је приредила Ана Кречмер, професор славистике из Беча, која је започела мукотрпни рад на припреми књиге 1997. године на иницијативу свог, сада покојног, професора Николаја Иљича Толстоја који је говорио да је штета да тако значајан текст и после 300 година још није издат.

"Уз помоћ мојих колега, не само из Србије, већ и других земаља, људи из Библиотеке српске патријаршије, гдје је рукопис "Хроника" сачуван, овај драгоцјени споменик српске историје и културе са почетка 18.вијека, први пут је приступачан широј јавности и истраживачима", истакла је Кречмер.

Академик Александар Младеновић испричао је да је Бранковић рођен 1645.године у Араду у Румунији, а умро у заточеништву 1711. у Чешкој. Његови посмртни остаци пренијети су 1743.године у манастир Крушедол.

Био је један од најобразованијих Срба свог доба и већ са 18 година је приступио угарској дипломатској служби на Порти. Нагли политички успон Бранковића и његов углед у српским круговима постају сумњиви Бечком двору и воде његовом хапшењу.

До 1703.године је у својеврсном кућном притвору у Бечу, да би тада био послат у Хеб у коме ће провести посљедње године живота и написати своје "Хронике".

"Те хронике везане су за питања нашег народа, а према ријечима Јована Скерлића, Бранковић је био први радник на модерној српској историји", казао је Младеновић.

Према ријечима дописног члана САНУ Александра Ломе, рад на приређивању књиге је захтијевао готово деценију мукотрпног истраживања.

"Њемачки слависта руског поријекла Кречмер предано је радила на пет књига 'Хроника' повезане у један том, чији су листови писани касним црквено словенским језиком и јако су оштећени. Она је заслужила нашу захвалност што је изнијела на видјело оно што је вијековима било само у рукопису, а сада је драгоцјен извор истраживачима", рекао је Лома.