Асад и војни ресурси

Преговори о даљој судбини Сирије још нису завршени. То значи да остаје и вероватноћа војне интервенције САД. Вашингтон отворено изјављује да ће кршење одлуке о предаји хемијског оружја под међународну контролу од стране Дамаска неизбежно довести до војног сценарија. Зашто је опасан овакав развој ситуације? Да ли ће сиријска армија моћи адекватно да одговори на војну интервенцију или земљу чека муњевити и разорни пораз? Експерти о том питању нису једногласни.

Сирија не поседује војна и техничка средства за одбијање могућег напада америчких оружаних снага. Рекло би се да ће сиријска армија бити својеврсни жртвени јарац за увежбану у многим страним операцијама војну машинерију САД. Такав закључак је извео војни експерт Михаил Ходаренок у својој недавној публикацији. По његовом мишљењу, сиријске трупе не поседују напредна средства радиоелектронске борбе, која у многоме одређују премоћ у савременом рату. И у целини Сиријска војска је за класу слабија од њихових америчких колега.

- То се тиче средстава за извиђање и активних средстава наношења напада на противничке групације Оружаних снага САД. Разуме се, ми разматрамо ситуацију у којој је војни конфликт већ започео. САД ће некажњено наносити ударе војним и политичким објектима и административно-политичким центрима Сирије. Сиријска армија не може ништа да претпостави тоталној војно-техничкој надмоћи.

Експерт сматра да ће амерички војници увек претицати дејства сиријске армије: подаци космичког извиђања и агенти овде имају кључни значај. И САД располажу њима у довољном обому. Шта више, ПВО у Сирији је комплетирана застарелом опремом и не представља целовит систем. Сиријска војска не поседује ни високопрецизно оружје које може да погађа спољне објекте са којих се врши управљање операцијом. А америчка војна средства вођења борбе више су него довољна. Ако се размишља глобалније, војни и економски потенцијал две земље неупоредив је и победник у таквом конфликту априори постаје јачи.

Ипак, по мишљењу шефа Центра за стратешку коњуктуру Ивана Коновалова, Сирија је ипак у стању да нанесе штету могућем противнику. Без обзира на то што њен систем ПВО није нов, она располаже великом количином оруђа и може да обара авионе и крстареће ракете. Али најважније је што у први план избија не војни, већ политички фактор. Није тајна да Сирија не егзистира у вакууму. Она има савезнике и пријатеље. И њихова подршка може да представља проблеме за САД.

Тако по мишљењу експерата треба узети у обзир пету колону. Савезнике Сирије коју подржавају Иран и покрет Хезболах. Иран има огроман утицај на шиитску дијаспору, која је распростањена у свим монархијама Персијског залива. Тамо шиити у многим случајевима чине већину и узвратне ударце Американци могу да очекују управо из тог правца. Па и у случају директног напада Сиријци су мало на шта способни, али ако користе метод који се зове рат по пуномоћју, они нешто ипак могу.

15. септембра Иран и УН потписали су споразум о пружању Дамаску хуманитарне помоћи. Између осталог раније је Техеран изјавио да је спреман да пружи војну подршку Сирији у случају оружаних дејстава против ње. Истина, тада се говорило о Израелу - једном од кључних фактора у региону. Такви преседани у току сиријског конфликта су већ постојали. У овим крајње нестабилним условима Израелу као главном савезнику САД напад на Сирију најмање одговара. Јер хтели то или не агресија Америке у очима шиита ће бити пројектована против њега. Иран као идеолошки противник је обична ствар, али војни сукоб између ове две земље ће минирати читав Блиски Исток и завршити се великим крвопролићем.

Тако да малоприметна улога јеврејске државе за сада као политичког смирујућег фактора за политичке амбиције Вашингтона према Сирији може да буде битнија него што делује на први поглед. Није случајно израелско руководство високо оценило успехе Москве који могу коначно да донесу мир у Сирију. Између осталог, самостално, без везе Израел-Иран, САД могу да направе грешку. Свима је позната непрецизност америчког оружја. Масовна убиства цивила у Ираку и Авганистану још до недавно су тамо била скоро свакодневна појава. И покушај да се заспу сиријски војни објекти хиљадама томахавка могу да се претворе у промашаје, између осталог ван граница сиријске територије и да препуне чашу стрпљења у региону.

Илија Харламов,