Аја Софија може поново да постане џамија?

Чувена црква Света Софија у Истамбулу може поново да постане џамија. Молбу о томе одавно су добиле власти земље. Ако одлука буде позитивна, хришћански свет ће изгубити један од својих важних симбола. А у Турској ће моћи да се говори о реисламизацији и почетку гоњења хришћана, уверени су експерти.

Црква Света Софија изграђена средином 4. века већ је била џамија. То се десило у 15. веку, после пада Константинопоља. И тек 1935. године, захваљујући политици религиозне толеранције Мустафе Кемала Ататурка, оснивача и првог председника Турске Републике, једна од највећих хришћанских цркава света је добила статус музеја. Крајем 80-их година музеј је био укључен у списак Светског наслеђа УНЕСКА.

Позив да се поново дозволи намаз у Аја-Софији последњих година чуо се много пута. Ипак раније су ови захтеви били игнорисани. Сада је у републици започела припрема јавног мњења. Црква је постала монета за поткусуривање у политичким играма, уверен је директор Центра за Блиски Исток – Кавказ Међународног института најновијих држава Станислав Тарасов.

- Одређени политички кругови који се залажу за претварање хришћанске цркве у џамију тако бацају отворени изазов читавом хришћанском свету. Они желе да сведу читав сценарио оних глобалних догађаја који се дешавају на Блиском Истоку на конфликт цивилизација.

Међу хришћанским црквама земље истамбулска Света Софија није прва од које покушавају циљано да направе исламски религиозни центар. Без обзира на вишекратне молбе поглавара константинопољске патријаршије Васељенског патријарха Вартоломеја да се хришћанском свету врате његове светиње, у џамије су већ претворене Софијске цркве у Никеји и Трапезунту (савремени Изник и Трабзона). До недавно оне су, као и истамбулска Аја Софија, биле музеји. Ускоро ће се намази вршити и у најстаријем споменику византијске архитектуре у земљи - Студијском православном манастиру. То је врло опасна тенденција, уверен је Станислав Тарасов.

- Актуална влада је одустала од асимилационог принципа и рачуна на јачање исламског фактора не само у унутрашњој, већ и у спољној политици земље.

За сада у Турској нема отвореног гоњења хришћана. Ипак већ сада многи осећају бојазан да ситауција може да се промени. О томе је у интервјуу за Глас Русије говорила Рускиња Рима Ризајева која живи у Истамбулу.

- Живим у Истамбулу већ 20 година и руководим друштвеном организацијом чији су чланови како руски, тако и турски грађани. За сада се питање исламизације код нас није појављивало, мада неки говоре о томе да ће ускоро водећа партија земље све натерати да ставимо мараме.

Сада се у Турској припрема нова варијанта устава. Једна од његових нових тачака је званично признање права националних мањина. Експерти сматрају да постојање или одусуство управо тог члана у законодавству у многоме ће одредити будућност републике.

Милена Фаустова,