Комета века се приближава Марсу

Комета ISON коју неки научници називају кометом века данас ће проћи поред Марса. Максимално зближавање са Црвеном планетом ће се десити у пола десет увече по московском времену или тачније у 21:28. Небеска тела ће делити торпилике 11 милиона километара. А крајем новембра ISON ће се добро видети дању и може чак да засени Месец. Истина, астрономи још нису потпуно сигурни у то.

Комету ISON су открили Рус Артјом Новичонок и Белорус Виталиј Невски. Прошле године, они су проучавали на компјутеру снимке неба направљене телескопом на југу Русије, у граду Кисловодску. Истраживачи су обрадили снимке специјалним програмом за тражење комета и астероида. Новом објекту су дали име ISON по првим словима назива компјутерске мреже намењене дистанционом управљању телескопима, за коју је прикључен кисловодски опсерваторијум. Ускоро, комету су нашли на ранијим снимцима. То је омогућило да се прецизира њена орбита. Испоставило се да се комета први пут упутила ка Сунцу из облака Орта – гигатнске сфере ледених стена која окружује Сунчев систем. Научници намеравају да проуче састав космичког путника који чува печат међузвездане средине. Зближавање са Марсом пружа такву могућност. На комету су усмерене све научне станице за проучавање Марса: три орбитална уређаја као и марсоходи Опортјунити и Спирит. Научни сарадник Астрономског института РАН Дмитриј Кононов је уверен:

- Треба добити детаљне податке о хемијском саставу, пошто је то увек занимљиво. Комете, посебно оне које су дошле из облака Орта, чувају информацију о првобитном саставу супстанце од које је формиран Сунчев систем. Ако буду добијени прецизни подаци, то ће бити врло корисно за науку.

Захваљујући комети, станице на Марсу ће проверити способност циљања на релативно брзи објекат и праћења његовог кретања. Најповољнији период за посматрање комете са површине Црвене Планете ће трајати неколико сати. Рандеву ће такође бити у видном пољу копнених осперваторијума и многобројних аматера. Између осталог, они су помало разочарани: претпостављало се да ће комету века моћи да види и обичан бинокл већ у августу. Али наступио је октобар и ISON се види само кроз телескоп. Да ли ће она моћи да засени Месец? Како сматра старији научни сарадник Пулковске Опсерваторије Сергеј Смирнов:

- Било је саопштења да се јачина изједначава, мада је она била слабија него што смо очекивали. Тешко је прогнозирати јачину комете. Приликом зближавања са Сунцем могу да се дешавају експлозивни процеси – не само мирно истицање супстанце која се постепено загрева, већ неочекиване и нагле ерупције. Прогноза није поуздана. Али надамо се да ће јачина ипак бити велика.

После пресецања Земљине орбите ISON ће проћи 19. новембра поред Меркура. А 28. новембра космички путник ће претећи Сунце. У то време комета ће бити врло сјајна и моћи ће да је виде сви становници Земље. Грандиозни небески спектакл са нестрпљењем очекују научници, наставља Сергеј Смирнов.

- Може се десити да комете међузвезданог порекла имају други састав и структуру од оних које су се родиле ближе централној области Сунчевог система. Ту поделу комета на класе треба истражити. Овде је много нерешених проблема.

За сада се не зна до краја како ће се међузвездана комета понашати приликом зближавања са Сунцем. Ако се она не распадне на целове под дејством високих температура, љубитељи астрономије ће моћи да је посматрају голим оком до краја децембра. А средином јануара пре него што одлети у дубине космоса – она ће поклонити метеорску кишу: Земља ће проћи кроз остатке кометиног репа.

Борис Павлишчев,