Бриселски рецепти против незапослености

Многи Италијани који су се вратили са одмора нашли су се на улици. Њихове фирме су банкротирале. Тако нешто се у Италији дешавало и раније, али ове године банкротства су постала правило.

Узнемиравајућа статистика поводом незапослености се односи не само на Италију. У бриселским коридорима власти јединствене Европе проблем виде и покушавају да траже рецепте превладавања ове болести која за сада не подлеже лечењу. Рецепти су, истина, више козметички.

Према саопштењу немачког листа Франкфуртер Алемајне Цајтунг сарадници канцеларије европског комесара Олија Рана приступили су реализацији идеје свог шефа о промени методике прорачуна буџетских дефицита. Циљ је да се умањи показате тако да земље са високим нивоом незапослености као што су Шпанија и Грчка могу да смањују дефиците са мање напора. Значи, њима ће се постављати и мање строги захатеви поводом појединих реформи.

Из месеца у месец расте број декларативних изјава у којима се понављају позиви да се напусти политика строге штедње као таква – пише, на пример аустријски Винер Цајтунг. У Европском параламенту, Европској комисији, већини престоница земаља чланица ЕУ све гласније се чују захтеви да се узимају у обзир социјални аспекти приликом решавања проблема јачања економског и валутног савеза. Узрок узнемирености је очигледан. У другом кварталу 2013. године ниво незасполености у Италији је изнео рекордних 13,7%, а у целини по зони евра – 12. У низу региона све веће размере стиче опасност од сиромаштва.

Већ поменути Винер Цајтунг је саопштио ових дана о иницијативи са којом је иступио комесар ЕУ за социјална питања Ласло Андро. Не доводећи у суњму неопходност борбе против буџетског дефицита, он истовремено сматра да је неопходно узимати у обзир приликом одређења трошкова и садржаја реформи социјалне параметре. Конкретно Андор предлаже да се у националним буџетима појаве такви индикатори као што је незапосленост и ниво сиромаштва. Уопште европски комесар би хтео да види у ЕУ неки механизам који би омогућио да се у случају увећања незапослености подрже поједине државе, као што се сада чини приликом подршке банака.

Између осталог, како се сазнало, шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу и комесар за валуту и финансије Оли Рен изразили су сумњу да ће сличну иницијативу одобрити локомитиве Европе. Посебно се то односи на Немачку. Ипак, по речима Ласла Андора, он ће наредних дана представити конкретне предлоге.

Ипак професор Високе школе економије Иван Родионов не сматра ефикасним покушаје чиновника да реше проблем административним путем.

- Питања запослености нису питања државе, већ бизниса, каже професор. У суштини има два начина. Један је да се даје нешто мало буџетског новца, што је недалековидо и неефикасно. Други, нормални је да се помаће бизнису да се развија, и тада ће он осигуравати запосленост сам по себи. У Европи се сада криза превладава, за две-три године све ће бити у реду, у крајњој линији у развијеним земљама. Али политички је корисно продискутовати на ту тему.

А док експерти споре, немачки независни Интернет-портал NOVAYO пита се: колико дуго ће еврократе мучити својим неуспелим пројектом Европа незапослене, у првом реду младе, у истој тој Шпанији или Грчкој? И одговара: очигледно док улице престоница ових земаља не буду обузете пламеном. Ту није више до финансијске козметике.

Олег Севергин,