Мађарски буџет као узор за ЕУ
У време, када водеће западноевропске државе говоре о неопходности строгог уважавања маастришских параметара, из петних жила покушавају да избегну нову фазу пословне кризе – у Источној Европи ситуација изгледа привлачнија. Поднет парламенту Мађарске владин пројекат државног буџета за 2014. годину потпуно одговара антикризним захтевима Брисела.
На заједничкој не баш оптимистичкој економској позадини ЕУ несумњиви економски успеси Мађарске заједно с низом чисто протекционистичких мера владе Виктора Орбана дају наду да је савлађивање данашње финасијско-економске кризе у Европи могуће не само заједничким напорима ЕУ, већ и појединачно. То је потврдио у разговору са Гласом Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов.
- То зависи од конкретне земље и њеног положаја у Европи и у свету. Иначе, управо је то главни чинилац. Одговор на питање - шта је боље зависи од тражења и избора неког оптималног решења.
Говорећи о специфичности односа између Будимпеште и Брисела, треба узети у обзир објективни чинилац, који не доприноси ауторитету института ЕУ. После учлањивања 2004. године Мађарске и њених суседа, из специјалних фондова ЕУ почели су да им плаћају средства ради покрића такозваних трошкова ширења. По глави становника је то износило 60 евро за Пољаке, 45 евра за Мађаре, 29 евра за Чехе. Слични показатељи исплата 2000. године за «проблематичне» земље: 437 евра за једног Грка, 419 евра за средњостатистичког Ирца, 216 евра за Шпанца… Поставља се питање – каква је ефикасност таквих улагања, у чему су узроци таквог контраста у исплатама – који подсећа на директну дискприминацију земаља Централне и Источне Евргопе? Еврокомисија се магловито позива на ниски ниво прихода и куповне моћи становништва Мађарске, Пољске или Чешке. Међутим, ко, ако не фондови ЕУ, морају да се брину о повећању таквих показатеља!
У овој ситуацији не вреди се чудити да је мађарска влада почела да спроводи политику, независнију од Брисела и других европских центара силе. У тај курс се уклапа и повратак држави кључних положаја на енергетском тржишту и у сфери стамбено-комуналне привреде. Експерт Института економије РАН Вјачеслав Сенчагов у разговору с Гласом Русије је објаснио важност нових инвестициьоних прилаза управо у сфери енергетике и комуналне привреде.
- У свим земљама постоје озбиљни проблеми. Реч је свакако о похабаним инфраструктуралним капацитетима, стамбено-комуналној привреди, цевоводима. Свакако, телекомуникациона сфера се брзо развија, настаје, тако рећи, нова економија, док енергетика, комунална привреда не развитјају се тако брзо, те не добијају ефекат од развијенијих нових грана. Тако долази до озбиљних противречности. Зато треба да се мисли на дугорочне концепције инвестиционе политике управо у поменутим кризним сферама.
Помињајући принципе, на којима мора да се базира евроинтеграција, познати немачки филозоф и социолог Јупрген Хабермас је рекао: Питање је не у изуму нечег сасвим новог, већ у очувању достигнућа соверемних националних држава и изношењу тих достигнућа за државне границе; нови је само облик тог процеса. Нажалост, многе акције руководства ЕУ се предузимају у супротном смеру.
Петар Искендеров,
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















