Хоће ли ЕУ упрегнути «социјалну тројку»?

Како стоје ствари са «социјалном тројком»? – поставио је питање на европском Интернет-порталу EUobserver генерални секретар Европске конфедерације независних синдиката - CECI – Клаус Хигер. У свом чланку под таквим називом он је коментарисао реферат, који је поднео европски комесар за рад и социјална питања Ласло Андор. Формирање «социјалне тројке» по узору на постојећу у ЕУ - чији су чланови Еврокомисија, Европска Централна Банка и ММФ – идеја је Клауса Хигера, на коју је он дошао након упознавања са већ поменутим рефератом.

Кључни садржај реферата Ласла Андора је предлог о стварању система мониторинга, који би омогућио праћење параметара као што су заузетост, број људи, који су на рубу беде, број незапослених младих, који немају образовање, приходи породица и томе слично.

Комплет тих социјалних индикатора, који мора да буде утврђен у новембру, предлаже се укључити у процес разраде и усвајања националних буџета. Међутим, то не значи одузимање права земљама-чланицама да спроводе сопствену буџетску политику. Мониторинг мора само да им помогне да прате социјалне аспекте те политике. Главно је, како је и вредело очекивати, питање новца. Конкретно је реч о стварању у еврозони фонда, чија би средства подржавала земље високог нивоа незапосљености. То је сасвим друга, чисто практична страна ствари.

Како пише, например, аустријски лист Der Standard, предложене иницијативе садрже бомбу. Реч је о томе, пише лист, да ће новац отицати из богатијих земаља у сиромашније. Ту су познати ставови главних играча. Када се 2012. године, подсећа Der Standard, у Бриселу први пут чула идеја јединственом европском систему осигурања од незапосљености, она је наишла на оштру критику немачког канцелара Ангеле Меркел. Главно образложење је опасност обуставе у низу држава реформи у социјалној сфери. Иначе, критика реферата се чује и са друге стране. Изгубљеном шансом је назвала иницијативе Андора шеф Удружења немачких синдиката DGB Анели Бунтенбах. Данас, према њеним речима, тражи се под хитно противотров за кратковиду политику строге штедње, која не оставља за собом ништа, осим неједнакости, сиромаштва и непријатељства према Европи. Између осталог, у складу са последњим анкетирањем познатог Института Гелапа, сваки други Европљаник сматра курс строге штедње пропалим.

О неопходности реформи говори и директор Немачког института економских истраживања Марцел Фратчер.

- Оно, што се дешава у јужним земљама – Шпанији, Португалији, Грчкој – то је трагедија. Дозначивање новца им неће омогућити предах. Пре свега, оне морају да саме себе реформишу.То је дугачак процес. Треба да будемо свесни да ће он трајати годинама.

Разумљиво је да политичари имају једне прилазе, економисти друге. Дакле, о «социјалној тројки» у Европи за сада се може само сањати, јер нема ко да буде упрегнут.

Олег Севергин,