Епоха политичког плурализма

Русија спроводи нове линије у сфери дипломатије, сматрају западни експерти поводом озбиљних помака у сиријском питању. Смањење напетости на Блиском Истоку, везано са сиријском иницијативом Москве, дотакло је америчко-иранске односе. По свему испада да Обама и Рохани нису против отопљења. Ако их нешто и суздржава, онда је то неједнозначна реакција сопствених политчких елита.

Говори шеф катедре за општу политикологију Високе школе економије Леонид Пољаков.

- Неочекивано отопљење је наступило у вези са тим што се променио ирански председник. Ахмадинеџад је заузимао радикално оштру антиамеричку позицију. Нови председник је у том погледу много трпељивији. Због чега га критикује део иранског друштва расположен против САД. Али главни узрок је, чини ми се, у томе да су обе стране исцрпле потенцијал конфронтације. Американци пре тога су притискали Иран свим могућим средствима. Иран је заузрват градио строгу антиамеричку реторику. На крају ни једна страна није постигла жељено. Формирао се ћорсокак. Доласком новог председника САД осетиле су могућности изласка из ћорсокака. И промене формата односа на повољнији.

Иран би доласком Роханија хтео, наравно, да се ослободи санкција. Шта год да кажу ирански руководиоци, ове санкције веома утичу на економију земље. Мал те не једини начин да се помери ствар са мртве тачке је да се покаже отвореност у нуклеарном програму, што Рохани са успехом чини.

Америка ће бити на губитку ако реши да нанесе ударац Ирану. Таква непријатељска дејства само јачају позиције иранских фундаменталиста. Зато је најразумније за Американце да преговарају. У принципу Русија би могла овде да буде посредник. Али треба ли јој то, то је велико питање. Говори експерт за проблеме Централне Азије и Блиског Истока Семјон Багдасаров.

- Сматрам да Русија не треба да се меша у овај процес. Уопште треба да полазимо од тога да Иран није наш стратешки савезник за сва времена. То није ни из далека тако. Ако називамо ствари својим именом, Иран са снаћном армијом и снажном војном индустријом нама пред вратима није потребан. Данас он има једне интересе, сутра ће се сетити својих интереса на Јужном Кавказу, у Каспијском региону. И не подударају се увек ти интереси са руским. Није захвално бити посредник између САД и Ирана. Они сами треба да се расправе између себе.

И овде се појављује тема Русије као противтеже Америке на Блиском истоку. Неки експерти говоре чак о повратку у помало измењеној форми доба хладног рата. Ипак, како се чини, ова епоха је неповратно прошла. Задатак Русије је у другом, сматра Леонид Пољаков:

- Ради се о томе да Русија жели да буде противтежа. Питање је што она налази нову улогу на Блиском Истоку. Последњих година испадало је тако да се Русија налазивла у улози посматрача. Али после сиријске иницијативе појавиле су се могућности да се активно уђе у Блискоисточни регион не у улози посматрача, већ у улози кључног фактора. Ако се то види као стварање противтеже САД, то је само зато што пре тога су САД саме себе виделе као једини фактор. у ствари ово је тежња да се обнови паритет.

Сргеј Дуз,