Далекоисточна мора откривају своје тајне

Преко триста нових врста морских животиња које живе у дубоким водама открили су научници на Далеком истоку за последњих неколико година. Ово је на међународном форуму „Природа без граница“ у Владивостоку саопштио директор Института за биологију мора Далекоисточног одељења Руске академије наука (РАН) Андреј Андрианов.

Посебно добре резултате дала су истраживања дубоке воде у рејону Курилско-Камчатског подводног усека. Научници су на огромној дубини – од преко пет километара – открили праве оазе живота. На научно-истраживачке бродове подигнуто је преко седамсто врста становника мора. Око половине раније није било познато науци. Показало се да удолине у дубоким водама далекоисточних мора обилују разноврсним животом. Истраживања која су обављена пре неколико година у Јапанском мору, истина, на мањој дубини, такође су била продуктивна – откривено је преко 200 нових врста, углавном бескичмењака. Ова открића стварају нове могућности за развој фармакологије и добијање нових врста лекова, уверен је стручњак Института за океанологију РАН Михаил Флинт:

- Сад је читав спектар антибиотика које добијамо из земљаних извора недовољно делотворан. Океанска фауна, укључујући и ону која је узета из дубина, није повезана с оним што се дешава на површини земље, даје принципијелно нов низ лековитих препарата који се већ синтетизују у лабораторијским условима. И тако постају врло распрострањени. Не само то, неке животињске врсте ће вероватно моћи да се култивишу. Тада ћемо добијати одговарајуће културе за производњу биолошки активних препарата који су за нас важни.

Научници рачунају да ће добити организме из дубина океана и нове антибиотике и хемијска једињења који појачавају дејство антибиотика из коралских гребена. Као и нове отрове који ће у мањим количинама моћи да се користе за блокирање нежељених процеса који се дешавају у организму. На форуму у Владивостоку разматрана су питања мониторинга у рејону јапанске нуклеарке „Фукушима-1“ и утицаја радиоактивног отпада воде с оштећене станице на морску флору и фауну. Држава треба да појача контролу квалитета биоресурса далекоисточних мора. Надлештва као што су Росриболовство и Роспотребнадзор треба да обезбеде заштиту од радијационог загађивања рибљих производа, истиче заменик председника комитета Државне думе за природне ресурсе и екологију Максим Шингаркин:

- Безусловно, треба појачати контролу. Јапан је на десетине пута смањио праг садржаја радиоактивних материја у намирницама. У суштини, он је капитулирао по питању заштите интереса становника земље у погледу садржаја радионуклида у морским производима.

Руски научници сматрају да треба да буде појачан сателитски мониторинг појава као што су синоптичке циркулације у океану. Ради се о међусобном дејству океана и атмосфере која утиче на кретање водених маса. То су измене у размерама од десетина до стотина километара. Треба их пратити како би се оперативно забележила евентуална трансгранична загађења воде у далекоисточним морима.

Олег Нехај,