ПОГРЕШНА ИНВЕСТИЦИЈА

13.10.2013. год.

Останем ја без посла као и армија осталих.Пробам да нађем посао, али не де. Са својих педесетак и кусур година нико неће ни да чује за мене, њима нису потребни матори , истрошени радници.Сви траже млађе, још увијек наивне а ми старији, одавно разочарани браћемо бостан прије љета.

Наљутим се ја и за двадесет четири лична доходка направи шталу, купим краву, двоје прасди и неколико младих кокица да ми одмах почну носити јаја. Посадим ја и поврће а воћа сам имао нешто мало у башти. Запнем ја и радим од јутра до мрака. Уз мјесечно примање са Бироа рада могу купити брашна, таман да преживим овај потоп. Моја окућица ми изгледа као барка. Жена пази неку старицу па то што заради дамо држави да и она преживи. И ја бих пазио старца али ме нико неће да прими, немам одговарајући профил.

Узмем једну ливаду за мале паре и покосим, али стрпах сијено некако близу улице. А сунце уждило па земља гори.

Једне ноћи пита ме жена:

- Побогу човјече, шта то радиш?

- Ништа, ништа само ти спавај.

- Како ништа? Прошла су три сата. Гдје си ишао?

- Пробудим се и чујем неке гласове. Провирим кроз прозор, кад видим неки се момци враћају из провода. Помислих : Шта ако пуше па баце опушак? Морао сам да обиђем сијено, јер би на овом огњу одмах плануло.

- О чему ти мислиш ноћу – чуди се жена.

- Ја то радим сваку ноћ, за сваки случај – промрмљах у браду.

- Е, ово први пут чујем у животу – рече она вртећи главом.

Знао сам да у себи мисли како сам се разишао с памети што гледано њеним очима и није далеко од истине.

Ближио се и крај љета. Полако сам могао да одахнем јер су ноћи бивале дуже и свјежије иако су дани још увијек врелином пржили. Узмем неки кукуруз да самељем за свиње. Прикључим га на струју код штале а утикач некако лабав па неће да се покрене. Обрни - окрени, отуд - одвуд, неће па неће. Мало га љутито дрмнух и он проради. Мељем ја и кад стигох на половину ријешим да се одморим. Одем у кућу и попијем кафу. Кад се вратих он поново неће. Кајем се што прекидах и попих кафу јер ће ми изаћи на нос. Дрмам али не помаже па видно изнервиран почех и да псујем. Одлазим у кућу љутито кунући:

- Огњем плануло да се више данас не мучим.

Задржах се ја у кући дуже и док ручах мене срџба прође. Кренем да пробам поново у нади да ћу успјети али кад изађох остах скамењен. Сијено гори ли, гори. Упалио га огањ.

- Ето ти што си тражио то си и добио,па сад гаси – мислим у себи али ћутим. Дотрчаше комшије и спасисмо кућу и краву а штала и сијено сагореше. Одоше за трен моја двадесет четири лична доходка.

Сачувах га од других али не и од себе.

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....