
Хипотеза шведског научника Мате Ларсона
Одгвор је покушао да нађе шведски научник Мате Ларсон.Његова логика је врло занимљва.
Прастари човек је био принуђен да тражи храну, па је зато морао често да мења места обитовања трагајући за оним најбезбеднијим.
Када неколико љди иду заједно, они несвесно почињу да се крећу у једном ритму.А за трен између корака настаје тишина. Она им омогућава да ослушнуи шта се дешава около њих, можда се негде у близини појавио њихов противник.
Све је то у реду, али какве сад борба за преживљавање има с мзуком?
Ларесон сматра да има и то директне.Навика која помаже потреби за преживаљавањем, доводи до активирања у мозгу неуромедијатора (дофамина) „хормона задовољства „.
Пошто га окусе и оцене, људи „ препишу“ ритмичко кретање.И то не само у „зони опасности“.Јер мозак је „емитовао „ исто такве сигнале и хемијске надражаје и кад људи нису у „зони опасности“, кад су пљескали,ударали ногама и викали поред ватре.Одатле само један корак води до плеса и ритма.
Једном речјуи, по Ларсону, упрво хормон дофамин је довео човека до Баха и Моцарта.
Хипозеза је, нема шта, лепа, али научник Ларсон ипак није доказао какве она има везе с музичким склоностима и предиспозицијама.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















