Идемо на суђење са Хрватима!

Међународни суд правде у Хагу највероватније ће одбити предлог Србије да се огласи ненадлежним по тужби Хрватске против наше земље због наводног геноцида - речено је јуче Гласу јавности у српском правном тиму.

Према незваничним информацијама којим располажу српски правници, готово је извесно да ће Суд одбити све српске приговоре. По свему судећи, Србији предстоји вишегодишње суђење са Хрватском у којем ће морати да доказује да није починила геноцид.

Суд у Хагу своју одлуку о (не)надлежности саопштиће у уторак, 18. новембра. Међународни суд правде, подсетимо, одржао је јавну расправу од 26. до 30 маја ове године о надлежности тог суда по тужби коју је Хрватска пре девет година поднела против тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ) за кршење конвенција о ратовању.

Хрватска је 2. јула 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде против СРЈ због наводне повреде Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида почињених на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године. Ова земља је затражила да Суд у Хагу пресуди да је Југославија (односно сада Србија, као правна наследница) починила наводни геноцид у Хрватској и да су грађани Хрватске били „жртве тог геноцида“. Хрватска је тужбом тражила „да СРЈ казни све починитеље геноцида који се налазе на њеној територији и да учини све да се дозна потпуна и права истина о несталим хрватским бранитељима и цивилима“. Такође се тражи и „враћање културних добара“, а на крају и „да СРЈ надокнади штету појединцима и држави“. Тужба се темељи на кршењу Конвенције из 1948. године о спречавању и кажњавању злочина геноцида.


НЕЈАСНИ КРИТЕРИЈУМИ СУДА

Уколико се Међународни суд правде огласи ненадлежним, посебно ће бити занимљиво видети где је то Суд нашао „рупу“ у закону и којим се то „критеријумима“ руководио када су сви кључни аргументи апсолутно на страни Србије!
Хрватска тужба заснива се на члану 9 Конвенције о геноциду и то је једина основа за надлежност. Савезна Република Југославија је инсистирала на континуитету бивше СФРЈ и да је он прихваћен, поменути члан би важио. Међутим, пошто је читав свет глатко одбацио континуитет СРЈ са СФРЈ, па је СРЈ постала нова чланица Уједињених нација, тако је одбачена и хипотеза да бисмо ми наставили чланство бивше СФРЈ и за Конвенцију о геноциду. Према томе, ми нисмо везани за тај члан. Такође, кад је спор започет, односно кад је Хрватска 1999. године поднела тужбу, СРЈ није била ни чланица УН, па ни Статута суда, а познато је да се не може тужити земља која није чланица Статута суда. На крају, Србији у прилог иде и чињеница да Хашки трибунал никога није оптужио, а камоли осудио за геноцид у Хрватској.
Јасно је, дакле, да Суд нема ама баш ниједан ваљани правни аргумент, па ако пресуди да је надлежан, то може значити само једно - у питању је искључиво политичка одлука!


ПРОТИВТУЖБА

Шеф српског правног тима пред Судом у Хагу професор др Тибор Варади у ранијем интервјуу нашем листу рекао је да је српска противтужба спремна.
„Паралелно са питањем надлежности суда, наши правни стручњаци проучавали су хрватску тужбу и спремали противтужбу. Ако се суд прогласи надлежним, тада политички врх Србије мора да одлучи да ли ће противтужба бити поднета, јер то није ствар правних стручњака. Могу само да кажем да је противтужба веома квалитетна, аргументована и да се на њој, за сваки случај, годинама озбиљно радило“, рекао је професор Варади.

Иако је на петодневној мајској расправи наша земља целокупну тактику базирала на тези да је Суд ненадлежан, јер у време подношења хрватске тужбе СРЈ није била чланица Уједињених нација, чланица Конвенције о геноциду као ни чланица Статута Суда - а само држава која испуњава све ове услове може бити тужена - сигурно је да ће у случају да се Суд ипак огласи надлежним стратегија и одбрана Србије морати да буду промењене из корена.

Ако се обистине стрепње српских стручњака, тек сада се види да су честа упозорења др Милана Булајића, председника Фонда за истраживање геноцида, да је неопходно да Србија хитно поднесе противтужбу против Хрватске, требало схватити знатно озбиљније.

„Због политичке неспремности нисмо поднели противтужбу за бројне ужасне злочине које су Хрвати починили над Србима, иако смо то морали да урадимо! Овако испада да је сама Србија крива за „Бљесак“ и „Олују“ и за прогон 250.000 Срба из Крајине и Хрватске - истиче Булајић за наш лист. Он каже да је у противтужби требало подсетити на континуитет геноцида над Србима од 1945. године, посебно у периоду од 1990. до 2005. године (злочини у Госпићу, на Коранском мосту, Бјеловару, Медачком џепу, Масленици, Лори...).

Наша земља је прошле године, подсетимо, пред Међународним судом правде већ успела да добије сличан спор. Тада је по тужби Босне и Херцеговине за наводни геноцид, Србија доказала да није крива и да није починила најтежи злочин.