Романтизам на холандски и руски начин

Московска Третјаковска галерија припрема изложбу која завршава унакрсну Годину Холандије у Русији. Она се назива Више од романтизма и представља публици сликарство холандских уметника, чије стваралаштво је познато само руским стручњацима. То су аутори прве половине 19. века. При томе холандска платна на изложби слажу се са сликама руских аутора истог периода.

Такво поређење није нов поступак за Третјаковску галерију, каже њен директор Ирина Лебедева.

- Увек се трудимо да прикажемо дела довезена из западних музеја, у контексту дијалога култура са домаћом уметношћу. Зато што то пружа нов поглед и на нашу историју уметности, и на неке заједничке корене. Отварамо изложбу која се назива Више од романтизма, поређењем дела холандских сликара прве половине 19. века и дела наших сликара тог доба. Шта је био романтизам код нас, шта се подразумевало под романтизмом у холандској уметности? Увек је врло занимљиво погледати неке сличне сижее и мотиве.

Између осталог, заједничког, сличног испоставило се да има много више него различитог. Довољно је упоредити радове познатог холандског портретисте Корнелиса Круземана и Руса Карла Брилова: обојица виде у човеку најпозитивније црте. Са истом пажњом и усхићењем се односи према својим моделима и други руски портретиста Орест Кипренски. Не, уметници ништа не украшавају и не покушавају да ласкају угледним људима, једноставно такав је поглед на свет романтичара. Или још: шумски пејзажи Холанђанина Баренда Корнелиса Кукука пуни су загонетки, његови шумски честари скривају час разрушени замак, час људе који се удаљавају у чудној одећи. Али ништа мање није тајанствена ни слика Олуја руског сликара Максима Воробјова: тамна шума, олујно небо и удар грома у дрво, од којег бежи призрачна женска фигура.

Још један обједињујући фактор је Италија. Сваки од ових уметника представљених на изложби Више од романтизма је неко време живео и радио у тој земљи. И свако има своје италијанске пејзаже. Стручњак за руску уметност 18. и 19. века Светлана Усачова назива то посебним жанром.

- Италијански пејзаж је ознака не конкретног предела Италије, већ неки појам идеалног пејзажа уопште. За уметнике италијански пејзаж је био норма, спој правила: како сликати и шта сликати.

Италијански пејзаж се својевремено врло добро продавао. А сви холандски уметници представљени у Третјаковског глерији припадају познатим династијама за које је сликарство било породични бизнис. На пример, мајстор мртве природе Јоханес ван Ос, један од шест представника ове породице које су ушле у историју уметности. Од руских писаца само Силвестер Шчедрин ми могао да претендује на династичност, пошто је потицао из познате уметничке породице.

Слике за излагање у Москви дао је најстарији јавни музеј Холандије Teylers Museum. Његова историја се такође пресеца са историјом ризнице руске националне уметности – Третјаковске галерије. Оба музеја су потекла из приватних трговачких колекција. У Холандији такав мецена био је трговац свилом Питер Тејлер ван дер Хулст. У Русији индустријалац Павел Третјаков.

Татјана Завјалова,