Европа одабрала Јужни ток

Јужни ток корача Европом. У Бугарској је започела изградња локалне деонице гасовода који ће испоручивати руски гас у земље Јужне и Централне Европе. До краја године ће бити означен старт изградње неопходне инфраструктуре у Србији, даље је на реду Мађарска. Поред њих споразуми о изградњи су већ потписани са Грчком, Словенијом, Хрватској и Аустријом.

Дужина бугарске деонице Јужног тока премашује 500 километара. Изградња је започела на северозападу земље, у једном од сиромашних њених региона, где је незапосленост премашила 20%. Сада од реализације пројекта у земљи очекују подстицај за економски раст. Изградња ће дати Бугарској 3,5 милијарде евра инвестиција, скоро 3 милијарде прилива у државни буџет, попуст на гас, и рад за локалне извођаче. Осим тога, партнер Гаспрома, Бугарски енергетски холдинг, добиће кредит од 620 милиона евра.

Јужни ток није јефтин пројекат. Његова укупна вредност износи 16 милијарди евра. али предности гасовода са тачке гледишта безбедности испорука су очигледне, изјавио је у Бугарској председник Гаспрома Алексеј Милер.

- То је важан елемент енергетске безбедности читавог Европског континента. Јер испорука гаса ће се вршити директно из Русије у Бугарску, из Русије у ЕУ, мимо транзитних земаља.

Транзитна земља је пре свега Украјина, која редовно ствара тешкоће око плаћања гаса, пупмања горива у подземна складишта и која је раније дозвољавала прекиде око испоруке плавог горива у Европу. После избијања Јужног тока на пун капацитет на ове проблеме може да се заборави, говори директор аналитичког одељења компаније Алпари Александар Разувајев:

- Пошто је Гаспром купио Белтрансгаз (оператер система за транспорт гаса Белорусије) и био покренут Северни ток, овај ризик је битно опао. Ако буде реализован Јужни ток, ризик ће практично потпуно нестати. Што се тиче Европе, она ће без проблема добити стопостотне гаранције испорука. Постојала је алтернатива у виду гасовода Набуко, али цев је без садржаја остала нефункционална. Значи, Европа је одабрала Јужни ток.

Први гас Јужним током становницима Европе ће стићи већ крајем 2015. године. Капацитет прве линије ће износити више од 15 милијарди кубних метара годишње. У целини на ову гасну артерију ће отпасти десети део читаве европске потрошње плавог горива.

Леонид гурјанов,