Компјутерске игре: борба за историјску истину

Занимање за компјутерске игре смањује праг бола и улива безосећајност према ближњима. Резултат заједничког истраживања немачких и аустралијских научника је потврдио: виртуална реалност није шала, код заклетих гејмера она се све више преплиће са правом реалношћу. Подаци су тим пре узнемиравајући ако се узме у обзир да су се видо-игре од невиних забава претвориле упоследње време у снажно оруђе пропаганде.

У САД сваки час некакав ученик или студент узима да уводи ред методама наученим према пуцачким играма. Не стоји боље ствар ни у Европи: сетимо се Норвежанина Брејвика за којег је омиљена пуцачка игра Modern Warfare 2 постала виртуални тренажер.

Индустрија забаве у последњим деценијама успела је битно да смањи праг емоционалне осетљивости публике. Што дуже играш, то се више стапаш са својим херојем аватаром. На крају крајева, то више није неки амерички маринац Смит, већ ти сам убадаш, пуцаш, дижеш у ваздух, истиче експерт Московске службе за психолошку помоћ Светлана Успенска.

- Када човек, посебно дете, игра компјутерске игре, он се удубљује у ту идеју. Виртуални простор постаје део његовог унуштрашњег простора. Ако ми у ту игру положимо партиотизам, то је једно, али ако положимо пропаганду насиља, жестоког обраћања према ближњима, то је друго. Пуцачке игре су још и оруђе пропаганде међу генерацијом која расте. Појављује се све више „ремек-дела“ водећих разрађивача, која представљају у неповољном свету како савремену Русију, тако и Црвену армију у доба Другог светског рата. Довољно је сетити се игре Battleefield: Bad Company која је подигла много буке.

Мада експерти индустрије игара не виде у томе посебну опасност. Једноставно у Русији се производи много мање игара, сматра извршни дирекотр профилне корпорације ГУРУ Андреј Михајљук.

- То се тиче не само игара, већ и филмова и књига. Историјски је тако испало да од доба хладног рата главни непријатељ САД је био СССР – а затим Русија. Практично сви романи тог доба осликавали су као антагонисту или Руса или Русију. У принципу исто је изгледала индустрија са наше стране. Много филмова је било снимљено о америчким шпијунима, о лошој Америци. Сада смо се нашли у ситуацији када руска индустрија за производњу игара нажалост не блиста. Игара направљених у Русији много је мање него америчких.

Мишљење је спорно. Филмове у Русији, мада и мање него у Холивуду, снимају. Али насиља филмова о лошим америчким момцима на екранима нема. Зашто се Руси увек предтављају као непријатељи у компјутерским играма, од којих је већина направљена у САД? Мишљење самих грађана упоришта демократије сакупио је Американац који живи у Русији – колумниста Тим Керби.

- Једни сматрају да је то својеврсна инерција педесетогодишње антисовјетске пропаганде. Jер ако нешто траје предуго, ми често заборављамо зашто смо то радили. Друго је конкуренција. Русiја је прави конкурент. Арапи, Иран, нису јаки конкуренти за Америку. а Русија или Кина, то је прави рат против људи који могу да ратују. То је комплимент за Русе. А треће, може да вас растужи, али од неколико Американаца сам то чуо. Према њиховом мишљењу убијати Русе је морално. Мада убијати друге из неког разлога није морално.

У међувремену могућности видеоигара у деловању на неформиране умове почињу да оцењују у Пољској. Експерте је посебно надахнула популарност последњег канадског опуса под називом Company of Heroes 2 који показује «зверства Црвене армије“ у време Другог светког рата. По мишљењу пољских стручњака, локална производња компјутерских игара за подршку државе може да буде најефикаснији метод пропаганде историјске политике Пољске на Истоку.

Поменути игру Company of Heroes у земљама ЗНД су забранили. Али само бранећи се рат се не може добити. Пошто свет у скорије време не намерава да одустане од видеоигара, као на пример од пушења, време је вероватно да се обрадују гејмери неком квалитетном руском игром.

Игор Силецки,