DF-15C – још једна јака карта у рукама Кине

У државним јавним гласилима Кине у октобру се први пут помиње чињеница појављивања нове балистичке ракете мале удаљености DF-15C. Њене прве слике обелодање су се још почетком 2006. године. Међутим тада се говорило о испитивању новог типа оружја. Данас се већ може говорити да је она на располагању војске.

Ракету DF-15 С производи Четврта академија корпорације за свемирску технологију CASC у Сиану. Прве такве ракете пристигле су у војску још 1989. године. Њихове техничке карактеристике у то време нису биле нешто посебно високе, посебно није била висока прецизност. Од тада је ракета неколико пута усавршавана. Тако да су ракете DF-15B, као и DF-15C која сада стиже на располагање војсци, у суштини нови системи оружја, који не личе на ракете DF-15 и DF-15A.

За разлику од старих ракета, DF-15B и DF-15C имају два степена, а не један. DF-15B има већи домет (900 км уместо 600 км) од претходних варијанти. Има маневарску главу и прецизан систем навођења. Уколико су раније варијанте ракета DF-15 претежно биле погодне за гађање великих објеката цивилне инфраструктуре и градова, најновије модификације могу да гађају и заштићене војне циљеве.

Кина разматра високопрецизне балистичке ракете средњег и мањег домета као асиметричан одговор на потенцијалну предност противника у ваздуху. Такве ракете омогућавају ефикасно гађање објеката у непријатељској позадини, чак уколико је изгубљена борба за превласт у ваздуху. У условима повољног стицаја околноси, ове ракете могу да буду средство постизања превласти у ваздуху, уколико на почетној фази сукоба буде извршен јак изненадни ударац на аеродроме.

Судећи према материјалима кинеских средстава јавног информисања, DF-15C неће бити замена, него допуна DF-15B. Она има мањи домет, али је притом повећана њена способност уништавања заштићених постројења. Осим подземних центара управљања, складиша и касарни, њени циљеви могу постати и заштићена скровишта за авионе, који до данас користе многе земље.

Битно је истаћи, да генерација ракета DF-15 наставља да се развија, упркос чињеници да се војска наоружава далеко моћнијим ракетама DF-16 са дометом од 1000 км. Кина, која није везана чврстим ограничењима у вези типова и количине ракетног наоружања, постаје један од главних светских центара његовог развоја. Ни Русија, ни САД немају сада право да производе ракете, сличне DF-15B, због постојећег договора, који забрањује производњу ракета са дометом преко 500 и мање од 5500 км. На пример, основна руска тактичка балистичка ракета „Искандер“ има домет испод 500 км.

DF-15 чини основну ударну снагу система од неких 1800 ракета, које су усмерене против Тајвана. Може се претпоставити, да је ракета добро разрађена у производњи и њена цена није висока. Мала цена и масовна производња ракета доводе у питање могућност борбе против њих уз примену система противракетне одбране, јер сваки противракетни пројектил кошта знатно скупље – више милиона долара. Системи ПРО са коришћењем система Patriot PAC 3, који се постављају сада у низу земаља регије, теоретски могу да обезбеде заштиту само појединих објеката, али нису у стању да издрже јак офанзивни притисак кинеских тактичких балистичких ракета.

Василиј Кашин,