У некаквом царству... играчака

Жабе са очима у облику ружа, папирни змајеви осликани бојама лотоса, разнобојне ветрењаче, дракони и тигрови – све ове необичне ствари постоје У некаквом царству... Таквим типично руским бајковитим именом названа је изложба традиционалних кинеских играчака у Москви. Она се одвија у оквиру Године кинеског туризма у Русији.

У новембарску Москву са њеним тмурим, кишовитим временом, координатор изложбе Јекатерина Селезњова је решила да унесе јарке боје и довезла је експозицију из фондова Националног уметничког музеја Кине. Видевши ову експозцију у Пекингу, Селезњова је била потресена, како је признала у интервјуу за Глас Русије.

- Она је изазвала одушевљење сасвим позитивним, оптимистичким расположењем. И ја сам схватила како мало имамо ове чисте радости, када можемо да се радујемо цвету, да се дивимо одличном умећу Кинеза, па још да уронимо у дубоги смисао богате националне културе. Кинези васпитавају децу прилично сурово, али гледајући ове играчке схваташ колико те оне воле, колико су деца за њих важна.

У Москву је допутовало више од 200 предмета из пекиншког музеја. Играчке за Кинезе нису просто предмет забаве, већ у првом реду то је симболична жеља. Чак када дете још не чекају, брачном пару поклањају фигуру митолошког бића Чи Лин које се брине да се роди дечак. А новорођеним шију специјалне јастуке амајлије са ликовима змаја, шкорпиона. Дечацима који мало порасту обавезно поклањају коњаника у црвеном кимону и са црном капом. У таквој опреми, према легенди, појавио се победник интелектуалног конкурса дечака Џоан Јуан. Популарни су у јунаци народног позоришта Осам небеских житеља. Истина, кометар уз ове ликове морао је да буде мало коригован, узимајући у обзир руски менталитет, признаје Јекатерина Селезњова.

- Ми смо ту стидљиво пропустили реч „пијаних“ небеских житеља, зато што је у Кини други однос према прелазним стањима. Рецимо, један од тих небеских житеља је дуго учио, живео у манастиру, достигао одређено савршенство. И одједном је све стало: нема прогреса, ништа му не полази за руком. Он се од туге напио. И ту се десило просветљење, он је схватио како може да настави да се усавршава. Више никада није пио.

За стручњаке – етнологе, фолклористе – изложба ће бити веома занимљива са тачке гледишта културних поређења, сматра координатор.

А за обичне посетиоце разнобојна изложба играчака је упознавање са смониклим традицијама, па и једноставно празник за очи.

Јелена Андрусенко,