Изгубиће и Србија и Хрватска

У једно сам сигуран да пресудом Међународног суда правде нико неће бити задовољан“, тврди за „Блиц недеље“ угледни загребачки адвокат Анто Нобило.

Прихватање хрватске тужбе од стране Међународног суда правде изазвало је у Хрватској непримјерену еуфорију и велике наде, а ради се само о техничкој одлуци Суда да ће се бавити тим спором. Одлука о надлежности не значи да ли ће Хрватска успјети или не са том тужбом. Лично сматрам да Хрватска, за разлику од БиХ, неће имати проблема у доказивању умијешаности Србије у сукоб у одређеном времену, јер је Новосадски корпус директно деловао на подручју Хрватске, али ће имати проблема у доказивању геноцида јер га, на сву срећу, није било. Било је масовних ратних злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника, било је етничког чишћења, али то није прерасло – по свом обиму, раширености, интензитету – ону границу која би значила геноцид. Дакле, сматрам да Хрватска неће успјети са својом тужбом.
Нобило сматра да Србија у овој ситуацији мора ићи са противтужбом.
– Србија то мора урадити, ако ни због чега другог, а оно да побољша своју преговарачку позицију, но ни та противтужба неће успјети. Ако у тужби обухвати НДХ, неће успјети из два разлога: први је што је Конвенција о геноциду донесена након Другог свјетског рата, а други што садашња Хрватска није правна насљедница квислиншке НДХ и не може, по међународном праву, одговарати за њезине злочине.

А оптужба за геноцид почињен у „Олуји“?
– Што се тиче „Олује“, рећи ћу нешто што се многима неће свидјети. „Олуја“ је имала више битних елемената који се приближавају геноциду него што је то било у Вуковару, међутим, ни она није прелазила у геноцид. Вуковар је био мегазлочин у многим дијеловима: ратни злочин против цивилног становништва, страшни ратни злочин против ратних заробљеника и против рањеника – а побијени на Овчари у правилу су били хрватски војници, али нема обиљежја геноцида. Мислим да ни оно што се догађало након „Олује“ нема обиљежја геноцида, премда неких елемената има и они се могу окарактеризирати као етничко чишћење. С тим што ја не мислим да су Хрвати истјерали Србе, већ да су се Срби повукли у збјег. (Да напоменем да је збјег једна традиција у српском народу, сјетимо се, на примјер, Козаре, с војском се повучеш, а када прође опасност, онда се вратиш.) Но, Хрвати су уништавањем српских кућа и увјета за живот, те убијањем оних који су остали, онемогућавали повратак. Дакле, ту се ишло глобално на цјелокупно становништво одређеног подручја и ако ту чињеницу повежемо с Туђмановом изјавом да ће Срби у Хрватској након рата пасти на „подношљивих“ три посто, онда се на томе може штошта градити, али се још увијек не може тврдити да се радило о геноциду.
Видели сте каква су реаговања у Хрватској уследила након изјаве Милорада Пуповца да се у Вуковару није радило о геноциду, већ о страшном ратном злочину.
– Видите, када се правна питања политизирају, онда више нема памети, онда раде емоције. А на таквим је питањима најлакше затитрати одређене страсти. Треба имати на уму да је хрватска тужба сачињена у специфичним околностима у вријеме Туђманове власти. Ова екипа, са Шимоновићем на челу, касније је ту тужбу, коју је за велике новце саставио амерички адвокат Рифкин, дотјерала колико је могла у правном техничком смислу, она ће је и заступати најбоље што може, али неће моћи доказати геноцид јер га није било.

Очекујете ли да ће се односи између Хрватске и Србије погоршати на неко дуже вријеме?
– Ако је памети, проблем би требало препустити правосуђу, дакле, Међународном суду правде. Тај би суд на неки начин требао бити резерват гђе ће се ти правни проблеми рјешавати правним методама. Даља политизација би довела до битног погоршања односа и вратили бисмо се неколико корака уназад у односу на постигнуту нормализацију, а то би се највише обило о главу „обичним“ људима и у Хрватској и у Србији.

Може ли доћи до нагодбе између Хрватске и Србије?
– Мислим да може. Но, ако се настави с политизацијом и заоштре страсти, онда политичари неће имати излаз и тешко ће својој јавности објаснити зашто су се одлучили за нагодбу. Зато је мој савјет: пустимо правним стручњацима да правним средствима разријеше овај проблем, а он се можда може разријешити и нагодбом.