Сиријско хемијско оружје: крајеви у воду

Не полази за руком да се постигне договор о уништењу сиријског хемијског оружја на копну. Стручњаци Организације за забрану хемијског оружја почели су да разматрају могућност његове ликвидације на мору. Колико су неутралне воде одговарајуће место за утилизацију отровних супстанви, разматрају експерти Гласа Русије.

Сиријско хемијско оружје треба да буде уништено ван граница Сирије. О томе се говори у одлуци Организације за забрану хемијског оружја. Али нико не гори од жеље да прими бојеве отрове код себе. Албанија, Немачка, Норвешка већ су одустале од таквог предлога. Тада је на заседању Организације била изнета друга варијанта: спровести утилизацију у неутралним водама. За то постоје два пута. Први је потопити хемијске супстанце, говори војни аналитичар, уредник Независног војног прегледа Виктор Литовкин.

- Искуство потапања постојало је у историји човечанства. 1945-1946. године, после уништења фашистичке Немачке, остало је више од 150 хиљада тона хемијских отровних супстанци. Државе победнице – СССР, САД, Француска, Велика Британија, поделиле су ово „богатство“ између себе и потопиле га у водама Балтика, мореузима Категат и Скагерак и у Северном мору. При томе једни су га потапали директно на баржама, други су избацилвали бурад у море. Све то је за последњих скоро 70 година покривено муљем, песком. И данас постоји питање да ли да се вади са дна или не. Хемичари говоре да не треба дирати лава док спава.

Други пут је извести хемијске супстанце из Сирије на специјалним баржама или платформама у неутралне воде и тамо спалити. Тако је поступио Јапан са својим хемијским оружјем, које је лежало на територији Кине од доба Другог светског рата. Слично искуство имају и САД, само су Американци изводили операцију ликвидације хемијског оружја на коралним спрудовима, подсећа војни експерт Виктор Литовкин.

- САД на атолу Џонстон, недалеко од Хаваја, где су некада извођена испитивања амреичког нуклеарног оружја, спалиле су хемијско оружје. Око атола нема насељених места, зато је то био прилично безбедни метод. Спаљивати на баржама негде у неутралним водама хемијско оружје такође је могуће. Али метод спаљивања се сматра варварским. Зато што се из хемијског оружја могу извући корисне супстанце које затим могу да се искористе. У принципу са сиријским оружјем је то немогуће урадити.

Ипак утилизација на води има много противника. Пре свега због еколошке безбедности. Возити отровне супстанце из Сирије негде у традиционални „отпадни“ регион Тихог океана далеко је, дуго, треба много усаглашавања са земљама чије територијалне воде ће пролазити брод, још у оружаној пратњи. Средоземно море је и тако веома загађено отпадом. Недостајала би само бојева „хемија“, истиче вице-адмирал резерве, бивши председник Комитета за извођење подводних радова посебне намене у влади РФ Тенгиз Борисов.

- Нико не може да искључи неке ванредне ситуације. Нешто може да крене наопако, може да се деси загађење животне средине. А у неутралној зони ако се мало скрене у страну, то ће већ бити нечије територијалне воде. Исто као што је својевремено постојала идеја да се одвози радиоактивни отпад уз помоћ космичких бродова у орбиту и да се шаље у далеки космос. Прво се чинило да је то добра идеја. Затим је стало јасно да у случају старта космичког брода у случају ванредне ситауције може да се загади огромна територија. И од ове идеје се одустало.

Времена на размишљање шта да се конкретно ради са сиријским хемијским оружјем Организација за забрану хемијског оружја практично нема. До 17. децембра ова органзација мора да изради план за уништавање бојевих отровних супстанци из Сирије. При томе све оне треба да буду извезене са територије земље до 5. фебруара, а уништене најкасније до 30. јуна 2014. године.

Наталија Коваљенко,