Велика књига - избор читалаца
Неколико дана пре званичног објављивања победника националне књижевне награде Велика књига у Москви су сагледали резултате интернет-гласања читалаца. Избор народа је такав: највише гласова је добио роман «Тетка Мотја» Маје Кучерске. На другом је месту са минималном разликом монографија «Гумиљов син Гумиљова» Сергеја Бељакова. Осталих 9 номинаната је добило на Интернету двоструко мање гласова од лидера.
Читаоци, поред професионалног жирија, учествују у избору победника Велике Књиге од самог основања ове награде 2005. године. Награда «читалачких симпатија» много вреди, каже у интервјуу Гласу Русије данашња победница Маја Кучерска.
- Ипак се друштво навикло на то да је код нас «песник више него песник». Чини ми се, ако си писац, људи су више спремни да те чују. То не може да некако радикално промени њихове обичаје, али тражи да се замисли. Изјава писца, уметника, увек мало мења «степен гравитације».
Да ли је у стању да промени «степен гравитације» роман «Тетка Мотја» Маје Кучерске? Маја Кучерска размишља у њему у о судбини савремене 30-годишње жене – филолога. Она је паметна, лепа, али се осећа као «тетка Мотја», оптерећена послом и кућним обавезама. Она не може да успостави душевни контакт с мужем-компјутеристом – човеком из друге културне средине. Свему томе се додаје љубавни роман са познатим публицистом и ТВ водитељем. Он је ожењен, те не жели да напусти породицу. У том сложеном тренутку њеног живота у руке јунакиње доспева дневник сеоског учитеља из почетка 20. века. Неужурбани живот у мањем граду, слике несталог руског начина живота… Две епохе се испреплићу, тражећи од читаоца да размишља о породици и верности, о вечним вредностима људског бивствовања.
Маја Кучерска је у интервјуу Гласу Русије испричала да је дуго писала роман – скоро 7 година. Реч је о мањку времена, јер је књижевница уједно публициста, пелагог. Међутим, није само то – били су и чисто филолошки проблеми.
- О прошлости је писати једноставније и лакше. Постоји језик, којим се може причати о крају 19. – почетку 20. века. Међутим, када пишеш о данашњости, писати је страшно тешко, јер тај језик не постоји. Није јасно како да опишеш оно, у шта смо сваки дан зароњени. Сваког тренутка се суочавам с тим проблемом – проблемом, како да испричам.
Читалачки жири Велике књиге је ставио скоро на исти ниво с романом Тетка Мотја књигу Сергеја Бељакова о познатом историчару Лаву Гумиљову. Син два велика руска песника – Николаја Гумиљова и Ане Ахматове, он је био аутор оригиналне теорије етногенезе. Његова истраживања на граници различитих научних дисциплина нису била призната у совјетско доба. Идеје Лава Гумиљова, његова личност су потонули у гласинама и лажима, - прича аутор књиге Сергеј Бељаков.
- И његови присталице, и његови противници говорили су и данас говоре о Гумиљову невероватне ствари, често веома смешне. Желео сам да срушим те митове и покажем правог Гумиљова, шта у њему има интересантно, шта нема. Свакако, хтео сам да испричам не само о науци, већ и о његовом животу.
Хоће ли се поклопити мишлење професионалног жирија с мишленем читалаца? Интрига ће бити решена 26. новембра.
Татјана Завјалова,
- Извор
- Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
- награда
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















