Украјина натерала ЕУ да се замисли
Одлука Украјине да одгоди потписивање споразума с ЕУ имала је у Бриселу ефекат експлозије. Главни представник ЕУ за питања спољне политике и безбедност Кетрин Ештон чак се није одлучила за сопствени коментар.
За разлику од бриселских дипломата, отворено је изнела ситуацију уочи вилњуског самита програма «Источно партнерство», федерални канцелар Немачке Ангела Меркел. Иступајући приликом традиционалне недељне видеопосланице сународницима, она је навела дубинске корене проблема у троуглу Брисел-Кијев-Москва. Према речима Меркел, ЕУ мора сама да умногоме ревидира своју политику према Росији.
Све до последњег времена ЕУ није баш била заинтересована за заједничка разматрања, тим пре акције с Русијом у смислу сарадње с државама Источне Европе и ЗНД. Осим тога, тешко да би лидери ЕУ били спремни да предложе Украјини стриктан и јасан правац развоја односа, истакао је у разговору с «Гласом Русије» шеф оделења европске безбедности Института Европе РАН Дмитриј Данилов:
- Поред свега осталог, ЕУ мора, вероватно, у преговорима с Украјином, да буде свесна стратешке перспективе сарадње с том земљом. За сада таква перспектива не постоји. За ЕУ није јасно, ради чега треба водити преговоре о зони слободне трговине, шта ће иза тога следити. Хоће ли се Украјина учланити у ЕУ или неће? Међутим, о томе је председник Виктор Јанукович дао изјаве.
Што се тиче признатих «локомотива» евроинтеграције – Немачке и Француске, они су изразили забринутост да земље-учеснице «Источног партнерства» могу да третирају програм сувише широко, видећи у њему неке гаранције од стране ЕУ у вези њиховог будућег чланства у ЕУ. Како су признавали дипломатски извори, Немцима и Французима би уствари потпуно одговарала ситуација, када шест источноевропских држава (Азербајджан, Јерменија, Белорусија, Грузија, Молдавија и Украјина) не само не би биле чланице ЕУ, већ би имале «слабу шансу» да се учлане у догледној будућности».
Међутим, руководство ЕУ и даље највише иритирају планови Укрјине у развоју односа с Русијом у осетним за ЕУ сферама, као што су енергетика и трговина, као и евентуално прикључење Кијева Царинском савезу. У самој ЕУ постоји за сада слаба нада да ће се Украјина «предомислити» и ипак потписати споразум с ЕУ директно на вилњуском самиту.
Петар Искендеров,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















