40 година руских миротвораца

Руски војници су пре 40 година први пут ставили плаве беретке миротвораца Организације уједињених нација. Њихов први задатак је био посматрање поштовања услова примирја на Блиском истоку. Од тада, руски миротворци активно доприносе осигурању војно-политичке стабилности у целом свету.

Миротворачка активност УН започета је 1948. године. Након четврт века, 25. новембра 1973. године, у Каиру су првој групи совјетских официра свечано уручена обележја униформе припадника војске УН – плаве беретке и шлемови. У почетку је њихова мисија имала задатак посматрања поштовања споразума о прекиду војних акција између сукобљених страна. Али прошла су времена миротвораца, који пешаче дуж линије прекида ватре. Данашње миротворачке операције УН фактички решавају задатке обнове земаља, које су се нашле на рубу пропасти након сукоба, који су понекад трајали десетинама година. Заједно са колегама цивилима, миротворци организују изборе, учествују у формирању локалних полицијских снага, баве се заштитом људских права, организују добровољно разоружавање становништва, баве се разминирањем територија.

Одлуке о предузимању миротворачке мисије доноси Савет безбедности УН, Русија, као стални члан Савета безбедности активно учествује у међународној миротворачкој активности, притом не само под окриљем УН, истиче војни коментатор Виктор Баранец.

- Руски миротворци успешно су били ангажовани на афричком континенту, изузетно добро су деловали током сукоба у Југославији. Доста смо урадили да тамо буде мање проливања крви. Осим тога, данас можемо рећи да је миротворачки руски контингент зауставио крвопролиће међу народима Молдавије и Приднестровља почетком 90-тих година. Ми се и данас налазимо на овом веома важном политичком рубу, спречавамо да се стране поново лате за оружје.

Нажалост морамо признати, да је протеклих деценија у свету знатно порастао број и међудржавних и унутрашњих сукоба. И често, треће снаге, под обележјем миротворачке мисије подржавају једну од сукобљених страна, ради остваривања својих националних интереса. У таквим условима миротворачка делатност УН заиста је од непроценљиве вредности. Али за ефикасан рад у савремених условима, потребне су промене у УН, сматра заменик директора Института за САД и Канаду, Павел Золотарев.

- До данашњег дана нису реализовани предлози, које је поднела и Русија, а у вези кардиналне реформе органа војне управе Организације уједињених нација. Као прво, да би оне биле способне да преузму обављање мироторачких операција. Као друго, - УН морају да имају своје миротворачке снаге, које су припремљене за извршавање одговарајућих задатака. А не да се, као што се данас ради, - сваки пут решава питање организације коалиције миротворачких снага.

У историји УН је било покренуто преко 60 миротворачких мисија. Данас су активне 16, међу њима на Блиском истоку, у Западној Сахари, Малију, Либији. Конгоу, Судану. Русија учествује у 10 миротворачких операција. Ову активност непроценљивог значаја прати свакодневни ризик. У знак сећања на погинуле миротворце УН утврђена је специјална награда – Медаља Дага Хамаршелда, Генералног секретара УН, који је погинуо у миротворачкој операцији у Конгоу. На другој страни медаље исписане су речи: „Миротворство – није војнички посао. Али могу да га изврше само војници“.

Наталија Коваљенко,