Проблеми ЕУ не знају за границе

Уочи 100. годишњице почетка Првог светског рата из Бугарске се чуо позив на ревидирање њених резултата. Територије, које насељавају људи бугарске самосвести у Србији и Македонији, морају бити враћене Бугарској, - такав ултиматум се садржи у декларацији парламентарне групе Атак, оглашеној у бугарском парламенту – Народној скупштини.

Експерти из три заинтересоване стране – Бугарске, Србије и Македоније помажу нам да се разумемо у тај конфликт.

Коментар младог научника, докторанта Института Балканистике БАН Маријана Карагјозова.

- Мислим да је реч у овом случају о «производу» за унутрашњу политичку употребу, а не спољну. Једна су ствар национални сентименти већине становништва, које сматра Нејски мировни уговор неправедним. Сасвим је друга ствар, када то исто становништво на основи социјалног незадовољства због унутрашњих проблема подржава националистичка расположења одређених политичких странака у територијалним претензиама према суседима. Мислим, тако се нешто неће десити.

Међутим, бар хипотетично, можемо да претпоставимо да сценарио националиста из Атака може бити остварен, не би било на одмет да се сазна мишлење људи са територија, које они желе да прикључе. Питамо. Говори Владимир Захаријев, председник српске општине Босилеград, на који претендује Атак. 90 одсто становника су Бугари.

- Волимо мајку Бугарску, али волимо и Србију. С Бугарском нас повезују извори, култура. Србија нам пружа могућност да живимо и радимо. У Босилеграду на прстима једне руке можете да пребројите оне становнике, које интересују питања ревидирања граница. На крају крајева тежимо томе да би једном границе престале да постоје, а не новој подели.

Иван Бабановски, политиколог, стручнак за безбедност из Македоније:

- Само на равноправним условима, оставивши на миру границе, можемо да створимо широку балканску заједницу, засновану на безбедности. Било које кршење мира и криза политичких односа на Балкану могло би да води дестабилизацији Европе.

Догађаји последње деценије сведоче да је савремени Балкан геополитички вулкан, који се није угасио, - истиче посматрач Гласа Русије, научник Института славистике Петар Искендеров.

- Питања историјске географије, тачније речено, геополитичке географије традиционално су експлозивна на Балкану. Сви народи, који тамо живе и постојеће државе могу наћи историјска и правна образложења у корист промене граница на погодним за себе условима. Што се тиче образложења идеолога странке Атак, са гледишта међународног права они имају одређени смисао. Међутим, мислим, завршава тему Петар Искендеровв, проблеми Балкана могу да се решавају само на основи интеграције и сарадње свих држава, које се ту налазе.

Ирина Циплакова,