ПОНОСНА САМ ШТО САМ ВАСОЈЕВКА'

06.12.2013. год.

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Вјером Мујовић, нашом познатом глумицом која води поријекло из Васојевића.

Вјера Мујовић (Београд) је србска позоришна и филмска глумица. Поред бављења глумом, бави се музиком, писањем и превођењем. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у класи професора Предрага Бајчетића. Поред улога у Србији Вјера Мујовић је наступала и у иностранству: Санкт Петербург, Москва, Париз (Dueti, Molinos, Le Bifteck, Spleen). Гостовала је у Русији, Украјини, на Северном поларном кругу, Грузији, Јерменији, Шведској, Италији, Грчкој, Пољској, Хрватској, Француској. Снимила је два музичка CD-а Viens, mini-CD на француском језику, и Зачем, CD руских песама. Добитница је награда „Мата Милошевић“, Златни витез у Москви за улогу Аглаје у представи Идиот, а на XXIV фестивалу руске класике награду за најбоље глумачко остварење за улогу Соњечке, као и награде на фестивалу монодраме Zvaigzne у Риги (Летонија) и три награде на позоришном фестивалу Wrostja, у Вроцлаву, у Пољској.

Аутор је две књиге прозе: „Регистар кревета, чежњи и опомена“ (Народна књига, 2001) и „Нисам овако замишљала живот“ (Чигоја штампа, 2007). С руског је превела роман Циници, А. Маријенгофа (Дерета, 2004), драму А. Гетмана (по роману Набокова) Дама, краљ, пуб, а са француског комад Жака Дуајона Освета једне жене.

Неке од позоришних улога у којима је играла Вјера Мујовић су: Успавана лепотица, Алиса у земљи чуда, Принцеза Јевдокија у Светом Сави, Тајкен у Ждраловом перју, Серена у Злом патуљку, Анастазија у Мачору у чизмама, Мала разбојница у Снежној краљици, Јевдокија у Царевом заточнику, Џенис Викери у Утицају гама зрака на сабласне невене, Тоби Крекит у Оливеру Твисту, Ана од Аустрије у Три мускетара, Соњечка Холидеј М. Цветајеве, Лена у Бергмановој сонати, Могли у Књизи о џунгли, Магдалена у Дому Бернарде Албе, Јудита у Хебеловој Јудити, Силвија Плат у Труну у оку, Аглаја у Идиоту, Лолита Владимира Набокова, Олга у комаду Вишње у чоколади, Мадам де Турвел у Опасним везама. Живи у Београду. Радо се одазвала да говори за ''Глас Холмије'' и да нас упозна подробније о свом животу и раду, држећи се гесла: '' Поносна сам што сам Васојевка''.

КИКОВИЋ: Као јавна личност која потиче из Васојевића како би сте Васојевиће описали некоме ко нас мало познаје?

МУЈОВИЋ: Пожртвовани, срдачни, свесрдни, обавијештени, умрежени!

КИКОВИЋ: Колико често посјећујете Васојевиће и Црну Гору, с обзиром да живите и радите у Београду?

МУЈОВИЋ: Нажалост, ријетко, али, у дјетињству сам у Васојевићима дуго током многих љета, па ми је то залог за садашњост. Ta Васојевићка дивљина и суровост природе је увијек самном, тај дух ме увијек прати и снажи. Надам се да ћу убудуће опет више долазити у Васојевиће, у Лијеву Ријеку, у моје Ступове!

КИКОВИЋ: Дали сте поносни на своје Васојевиће и шта сте урадили као јавна личност да афирмишете овај данас доста заборављени и запостављени крај?

МУЈОВИЋ: Moja породица, нарочито брат, ангажовали смо се око обнове Васове цркве. Ми смо били донатори за звоник. А мoj брат Иван Мујовић је организовао и свечану славу, преславу Светог Александра Невског, тим поводом је објавио и књигу о актуелном- Васовој цркви, Александру Невском и Васојевићима. Toj прослави је присуствовао и амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Лутовац, као и црквени званичници. Ja сaм, и као глумица, дала свој допринос.

КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима ''Гласа Холмије'' ?

МУЈОВИЋ: Како би Андрић некако рекао, да препричам- '' Будите радосни, јер нису сви људи рђави као што рђав човек мисли. Будите радосни, јер минут чисте радости значи више него дани и месеци нашег живота проведени у мукама прохтева.''

КИКОВИЋ: С обзиром да је наш часопис ''Глас Холмије'' дошао и до Вас, реците нам какво је Ваше мишљење о њему?

МУЈОВИЋ: Допада ми се што чувате традицију и историју, а с друге стране, што идете у корак са временом и радите на промовисању часописа. Одолијевате површности озбиљним истраживачким текстовима и будите радозналост читалаца да и они прошире своја знања.

Извор
Горан Киковић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....