Однос цркве и државе као у комунизму
Директор Комисије за цркву и друштво и помоћник генералног секретара Конференције европских цркава из Брисела, Ридигер Нол забринут је и узнемирен што Митрополија црногорско- приморска у Бајицама не може да обавља богослужење, јер су, како је казао, друге групе окупирале цркву и промијениле браву на њој. Он је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао да је обавијештен и о инцидентима који су се десили у Драговољићима, гдје је полиција ухапсила 65 људи, само зато што су изражавали своје мишљење јавно, на шта су, тврди он, имали право.
- Чули смо и за окупљања испред Цетињског манастира, гдје је МЦП обављала литургију. Посебно је забрињавајуће то што ни на једну тужбу Митрополије црногорско-приморске није одговорено. Очекујемо брзо да ће се сви ти случајеви ријешити и да се што прије у Црној Гори почну имплементирати европски закони и стандарди - изјавио је Нол.
Он је нагласио да су у Црну Гору дошли на позив Српске православне цркве (СПЦ) и Митрополије црногорско -приморске, јер је, како је казао, СПЦ канонска црква у Црној Гори, а уједно и чланица Конференције европских цркава. Представници КЕК-а минула три дана у Црној Гори разговарали су са представницима МЦП и Владе о положају вјерских заједница и обезјеђивању неометаног испољавања вјерских права и слобода. Нол је истакао да је разговарао са министрима правде, унутрашњих послова и људских и мањинских права, Мирашом Радовићем, Јусуфом Каламперовићем и Фуадом Ниманијем. Очекује да ће састанци са представницима Владе резултирати "неким хитним поступцима", прије великих вјерских празника, који долазе.
- ЕУ је на путу да усвоји Лисабонски уговор, који позива на отворени дијалог између вјерских заједница и Уније. Тај дијалог треба да успостави и црногорска власт. Очекујем да свака црква и вјерска заједница у Црној Гори може да обавља своју службу мирно и неометано - очекује Нол.
Он је оцијенио да су током боравка у Црној Гори схватили да црногорска Митрополија доприноси добростању народа и његовој духовности. Да је у Црној Гори неопходно што прије донијети законе који ће регулисати однос између државе и вјерских заједница, и о реституцији црквене имовине, слажу се представници КЕК-а и Митрополије.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да је крајњи моменат да се у Црној Гори успостави контакт између државе и цркве. Он је навео да је у Црној Гори посљедње двије деценије дошло је до радикалних промјена, али се односи државе и цркава још регулишу анахроним комунистичким законом из 1977. године.
- На основу тог закона, 17. јануара 2000. године регистрована је нова вјерска заједница у полицији, такозвана ЦПЦ, која је с обзиром на постојећи правни вакуум, унијела одређени хаос у те односе. Тај правни хаос посљедица је непознавања регулисања односа цркава и вјерских заједница у савременим државама - изјавио је Амфилохије.
Према његовим ријечима, "сада када Црна Гора стреми ка уласку у ЕУ, неопходно је да однос цркве и државе и поштовање људских права буде регулисано на здрав и међународно правно утемељен начин".
Митрополит Амфилохије је нагласио да се правна несигурност одражава чак и у изјавама челника појединих државних органа, као што је Скупштина те у неким медијима, као и непоимању историјских права цркве која у Црној Гори континирано постоји 800 година и те новоформиране вјерске заједнице.
- Та новоформирана вјерска заједница има право да постоји и стиче имовину, али од тренутка оснивања, као и да гради богомоље ако жели - додао је митрополит Амфилохије. На новинарско питање да ли ЦПЦ има право да гради цркву у Драговољићима, он је одговорио да има, али је питање на који начин.
- Ако тиме провоцира највећи број становника Драговољића и прелази преко њихових имања, онда прво мора то да ријеши. Основна догма те вјерске заједнице је форсирање националног, као одлучујућег момента за цркву, што не постоји нигдје на свијету - тврди митрополит црногорско-приморски.
Према његовим ријечима, основни проблем је покушај да се правно афирмише та заједница и да она, не само да има право да стиче имовину, него и да ретроактивно својата име, достојанство и имовину једне установе, која континиурано постоји кроз вјекове.
- Иза тог проблема стоје одређене партијске структуре, и то оне које су израсле из партијске атеистичке провинијенције, које немају дубљег сазнања о цркви, као ни њеном мјесту и улози у друштву - указао је митрополит Амфилохије.
Извршни секретар за људска права и комуникације КЕК-а Елизабета Китановић појаснила је да та организација окупља 125 хришћанских цркава, које представља у европским институцијама и УН.
Чардак ни на небу ни на земљи
Митрополиту Амфилохију није јасно зашто је укинуто министарство вјера, које је некад функционисало у Црној Гори.
- Након тога црква се налази као чардак ни на небу ни на земљи. Не знамо коме да се обратимо и ко је у државним структурама задужен за цркву и за њене проблеме - у недоумици је Амфилохије.
Срамота за државу
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да је неопходно побољшати ефикасност судова, јер судска власт не функционише.
- Не само због неефикасности, већ и због наметања одређених идеолошких разлога судијама да доносе пресуде, које не одговарају стварном стању. Због свега тога долази до нездравих сукоба, који су срамота и за цркву и државу- рекао је Амфилохије.
Агресивност ЦПЦ
Упитан да ли након разговора са Каламперовићем очекује да ће вјерски празници протећи мирно, митрополит Амфилохије је одговорио да се томе нада, али да имајући у виду агресивност такозване ЦПЦ није сигуран у то.
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















