Црвени трг сваком рејону

Шта да се учини да би живот градских периферија постао комфорнији? Одговор на то питање су 5. и 6. децембра тражили учесници Међународног урбанистичког форума у Москви. Светски експерти у области урбанистике размењивали су искуство и разматрали перспективе развоја савремених агломерација.

Први дан форума је био посвећен светском искуству у развоју велеградова. У дискусијама су учествовали делегати из 26 земаља. Другог дана су разматрали данашње стање и могућности развоја Москве. Град стално расте, зато већина становништва живи на периферији. У тим условима посебну пажњу треба доделивати животу нецентралних рејона. Међутим, није лако израдити адекватну урбанистичку политику, изјавио је градоначелник Москве Сергеј Собјањин.

- Још теже ју је реализовати у пракси. Пре свега зато, што се периферија града у његовом старом делу састоји од грађевина. Друго, она је веома хетерогена. С једне стране, то је територија формиране изградње, где има станова, а мало радних места. С друге стране, то су старе индустријске зоне, многе од којих, с једне стране се налазе у непривлачном стању, с друге, припадају многим приватним инвеститорима, чије интересе је веома тешко узети у обзир у оквиру јединственог пројекта.

При томе у развоју стамбених и индустријских рејона је неопходно постићи баланс станова и радних места – управо такав захтев градске власти упућују градитељима. Само тако може да се избегне моноцентричност града, сматра заменик градоначелника Москве за питања саобраћаја Максим Ликсутов.

- Када питате, где је центар Москве, многи кажу: Црвени трг. Наш је задатак да пружимо сваком рејону свој центар. То је центар за доколицу, одмор, концентрација радних места. Данас, када се 45 одсто радних места налази у центру, миграција ујутро и увече онемогућује налажење брзог изласка из те тешке ситуације, повезане са кретањем према центру.

Према мишљењу светских експерата, потребно је не само померити тежиште између периферије и центра – потребно је створити нову врсту града: агломерација центра, периферије и предграђа. Успело решење такве политике су Велики Лондон или Велики Париз, који обухватају блиске регионе. Москви је потребан јединствени план за њу и Московску област. Развој инфраструктуре и транспортног система је кључни задатак за све територије Москве, - изјавио је заменик градоначелника Москве за питања урбанистичке политике и изградње Марат Хуснулин.

- Поставили смо себи веома амбициозни задатак: да створимо на новој територији Москве 1 милион радних места током 20 година, тиме преместивши пословну активност ближе периферијама. Свакако је главно питање развоја града транспортни систем. У Москви има 324 километра метроа. За 8 година ћемо саградити још 160 километара.

Још једно важно урбанистичко решење московских власти је уређење акваторије реке Москва. Међународни конкурс за најбољи пројекат планира се расписати идуће године. Ове године су размотрени резултати конкурса «Шта жели Москва», у чијем оквиру активни грађани су предложили огроман број оригиналних идеја за град: од уличне батерије за грејање руку све до модулних пијаца.

Марија Баљабина,