Неће код хранитеља због сиромаштва

 ЗАЈЕЧАР – Када је седамнаестогодишњи Слободан Јеремић сазнао да ће Центар за социјални рад одвести њега и његову сестру Сању у хранитељску породицу зато што су сиромашни, што им је искључена струја, телефон, вода, што им је мајка болесна, одлучно је решио да то не дозволи. Обратио се медијима за помоћ јер је од Центра за социјални рад добио рок до ког мора да измири све дугове како би породица остала на окупу.

Слободан живи у кући оца његове мајке Ружице, деке Животија, са сестрицом Сањом која иде у пети разред. Мајка је пре неколико година остала без посла, оболела од епилепсије и неуролупуса (излечива болест која напада имунитет, слаби мека ткива, изазива болове у зглобовима). Немају никаквих прихода, живе од наднице коју дека донесе кући. Животије је снажан, здрав, сече дрва, зида куће, помаже на њивама. И мајка, када јој то здравље дозволи, надничи по туђим кућама, чисти, пере, ради све што затреба. Ова породица увече не седи покрај телевизора, не укључују бојлер, не пале светло. Тако већ четири године, откад им је искључена струја због дуга од 36.000 динара. Од пре пар дана воду доносе са чесме јер је искључена због неплаћених 10.000 динара.
И поред немаштине живе у слози, љубави, породичном миру. Све донедавно.
- Мама мора у Београд на лечење које ће трајати најмање две недеље. Због лоших услова у кући, Центар ће мене и Сању сместити у старатељску породицу. Мајка је и раније одлазила у болницу, била чак и по два месеца, а ми смо остајали са деком. Желимо да тако буде и надаље - каже Слободан додајући да га ништа неће одвојити од мајке и сестре.

Радници Центра желе најбоље за децу, а услови у кући нису адекватни њиховим потребама. Слободан је ишао у Центар, молио, објашњавао и најзад добио једну светлу тачку.

- Директорка Центра за социјални рад ми је обећала да ћемо остати са деком и мамом уколико до 15. децембра, дана кад мама иде на лечење, све платимо и добијемо струју и воду - каже Слободан не губећи наду.

Његова сестрица је недавно напунила 11 година. Уместо рођенданске торте, купили су кекс. Уместо поклона, пољубац.

- Тешко је, али није срамота немати. Ето, ложимо овај једини шпорет, на њему кувамо храну, прокувавам веш, греје се једна просторија у кући. Деца ту спавају, а ја и отац у својим собама које се не загревају ни када је напољу минус 20 - прича мајка Ружица.
Она је немаштину највише осетила на себи јер не пије све лекове који су јој прописани, већ само оне који се не купују. Месечно би јој требало око 5.000 динара да их купи, а нема се. Каже да је тешко. Било је дана и без шаке соли у кући. Било је ноћи када су деца учила уз догорелу свећу.

- Ипак ово је најтеже, да одведу децу. Знам, онда би били у топлом, имали струју, можда чак и своју собу. Али, не би имали ову љубав која нас годинама одржава - кроз сузе говори Ружица.

Слободанов отац, који живи у другом граду, је напустио Ружицу када је она била у седмом месецу трудноће. Ружица је годинама покушавала да га наговори да упозна свог сина. Међутим, он то не жели. Има своју породицу и не занима га прворођено дете. Слободану је, за све ове године, једино дао своје презиме.

Ружица се поново удала пре 12 година добила Сању. Тај човек је отишао без поздрава. Од њега је остало само то што Ружица не може добити никакву социјалну помоћ јер је на папиру још увек у браку. За покретање бракоразводне парнице она нема пара.
Уколико неко жели да помогне овој породици, да им макар упути речи подршке, може то да учини једино путем поште на адресу Ружица Стојановић, улица Станоје Главаша број 15, 19000 Зајечар. Рок је до 15. децембра.