Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић из Цуца, архијерејски намесник бококоторски, растао и стасавао је уз Ловћен. Крепио се уз приче о Његошу, косовском завету и србској Спарти, које је слушао од оца свештеника, прогнаног из Црне Горе 1947, а духовно сазревао спознавајући важност и симболику Његошеве капеле и свете планине.
Рушење капеле на Ловћену тешко је поднео, а у то време је као студент оставио дубок траг у бројним писаним текстовима жустрим полемикама. Био је и хапшен, пошто бунт и бол због кидања главе србском Олимпу није могао да сузбије.
Кривокапић је с митрополитом Данилом Дајковићем у цркви, коју је владика и господар Црне Горе изабрао за вечну кућу, служио „пустињаку цетињском“ и ловћенском тајновидцу парастос уочи Лучиндана 19б9. и 1970. године.
- Већ наредне је било забрањено да се излази на Ловћен. Од капеле сам се опростио сузних очију, беспомоћно гледајући рушење са Орловог крша рекао је отац Момчило на недавном предавању у пуној сали Црквенонародног дома Свети Василије Острошки у Никшићу.
Затим се присетио следа догађаја…
- Наложио сам брату да направи у Прчњу не копију, него реминисценцију Његошеве капеле. Желео сам тиме да поручимо „слепцима“ који су мислили како могу да сруше светињу да је она неуништива. Постојала је намера да на место митрополита Данила дође што безличнија особа. Све је то Удба припремала, а међу кандидатима, није тајна, био је и Мираш Дедеић!
Али, појавила се мала група младих свештеника, с којима су мислили да ће лако изаћи на крај.
Држава је нудила да се капела обнови, али где они кажу, а ми смо хтели Његоша у цркви. Слутили смо да Ловћен треба да буде скраћен за главу и да Његоша горе више не буде, јер је симбол православља, српства, Црне Горе створене Берлинским конгресом…
Подсећа и да су Аустријанци током Првог светског рата бомбардовали Ловћен, да би срушили капелу и дигли споменик у знак освајања.
- Његошеви остаци су 1916. пренети у Цетињски манастир, црквица је разрушена, а идеја о споменику са одушевљењем пропраћена међу хрватским националистима. Међутим, како је Аустрија изгубила, она није реализована. Створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, гробница србског народа. Настала је версајска Југославија, у чије су стварање умешани масонски и ватикански утицаји.
Намера краља Александра била је да Мештровић прави будући маузолеј.
- Одлуком архијерејског Сабора и светог Синода СПЦ, а по предлогу митрополита Гаврила Дожића, решено је да се, ипак, обнови капела. То је, на основу пројекта Николаја Краснова, и урађено 1925. године.
Тада је, други пут, испуњен Његошев завет и његове кости положене у обновљену капелу.
- Међутим, неко је у доба комунизма опет подгрејао идеју о градњи маузолеја, па је 1951, када је био век од Његошевог упокојења, почело да се заговара како на врху Ловћена треба направити „величанственији споменик“. Лли, постоји нешто што се зове аманет. Света воља Светог владике је била: „Копајте ме у ону цркву. Ако ми ово не испуните, оставићу вас под вјечитим проклетством“. И то је записано неколико пута. Да је била и најгора на свету, нема мењања воље закључио је отац Момчило Кривокапић.
- У току је наша велика духовна обнова. Биће нам потребно још времена да се оснажимо и дођемо себи. Оно грдило ће само пасти одозго. То ће једног дана сама планина да заврши поручује отац Момчило.
