Колико кошта Нова година?
Износи, које сваке године троше порески обвезници на поклоне и забаву и то како се они мењају, представља интересантан показатељ, како здравља економије, тако и њеног пада. На пример, како Украјина, тако и Русија, нашле су се на првом месту по наглом повећању просечног износа, који су становници тих земаља спремни да потроше поводом новогодишњих празника.
Према подацима ревизорске куће Deloitte, ове године многе европске земље показују потрошачки отпимизам. Цена традиционалне божићне куповине порасла је први пут од 2008. године. У у просеку за ЕУ то је 450 евра. Без обзира на разлику у приходима, који су треба нагласити, у просеку, у Русији и још више у Украјини знатно нижи од европских. Обе земље скоро да се не заустављају у својим потрошачким амбицијама. Руси су спремни да потроше просечно 442 евра, а Украјинци 374. То је 17, односно 13 процената више, него прошле године. Поређења ради, у другим земљама овај показатељ износи максимално 6,7% у економски најуспешнијој европској земљи – Немачкој.
А сада осврнимо се у прошлост. Према подацима часописа “Денги“ (Новац), раст предновогодишње потрошачке потражње достигао је максимум 2007. године, када је децембарска малопродаја порасла за 50%. Шта се догодило неколико месеци касније, сви добро знају. Светска криза, из које земље тек полако почињу да излазе. Нови бум брине. И заиста, према анкетама, знатан део купаца базира се у својим куповинама поклона не на реалним приходима, већ на принципу „заборави и не мисли“.
Међутим, стручњаци су за сада далеко од тога, да треба бити забринут. Аналитичар потрошачког сектора компаније „Финам менаџмент“ Максим Кљагин сматра, да ће оштар раст продаје ићи економији на руку:
- Сезонски талас продаје ствара довољно велики обим годишњег трговинског промета, и наравно, то је позитиван тренутак за трговину на мало и економију у целини.
Шта поклањају Руси и шта желе да добију на поклон? Шта су спремни да плате, више него два пута премашује вредност потрошачке корпе? Према мишљењу Максима Кљагина,
- Приоритети су прилично стандардни. Претежно се поклањају парфеми и козметика, чоколадне бомбоне, углавном стандардни поклони који нису скупи. Мада, истраживања показују, да многи, по правилу, желе да добију на поклон кућне апарате и друге ствари, нешто скупље. За сада могућности се не поклапају са жељама и приходима.
Наравно, не може се све објаснити економијом. Традиција поклањања врло је јака у руској култури, па људи врло често несразмерно троше у односу на своје приходе. Али и цене робе широке потрошње у Русији знатно су више него у Европи.
При томе се потрошња Руса може упоредити са потрошњом Евопљана. Буџет се аналогно расподељује као компромис између производа и поклона. Божићни празници су код Европљанана згуснутији. После католичког Божића постоји само мали размак до Нове године, а највреднији дарови се поклањају за Божић. А њихове цене могу бити ниже него у Русији, на рачун тога обим куповине може бити већи.
У Русији раст потрошачке способности објашњава се између осталог и растом плата државних службеника, које су ове године порасле за 13,2%, па пораст потрошачке моћи осећа 32% Руса. Добар вест пред Нову годину може бити не само повећање економске моћи Руса, већ и пораст економске освешћености. Дакле, према оценама истраживача, знатно мање Руса планира да прослави Нову годину на кредит.
Ксенија Фокина,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















