Шоу „Смрт на марсу“
200 хиљада људи из 140 земаља стало је у ред да добију карту у једном правцу за лет на Марс, који је планиран за 2023. годину. Они пристају да остану на Црвеној планети до краја својих дана и да постану хероји телевизијског реалити програма.
За оне који су спремни да жртвују живот ради сасвим нејасног циља и у целини забог неславне смрти на мртвој планети, наравно, постоје питања. Али много је више питања за организаторе који произнају: услова за живот људи на Марсу нема, а створити их за тако кратак рок практично је немогуће.
Научници у исти глас говоре о томе да је колонизација Марса за сада немогућа. Тамо нема атмосфере која одговара човеку, а човечанство још није смислило такву технику како би редовно одвозило тоне терета на другу планету. Један од сарадника експерименталног сеизмичног пројекта SEIS за космичку експедицију на Марс из Лабораторије за разраду ракетних и млазних мотора у Пасадени, Калифорнија, Давид Мимун, изразио је у интервјуу за Глас Русије чуђење због таквог броја заинстересованих да заувек напусте Земљу. то је образац новог мишљења, сматра он.
- Спремност да се прими изазов и започне нови живот, истражује непознато увек изазива поштовање. Дати пројекат је смео и ризичан подухват. Са друге стране, чуди како људи испољавају спремност да ризикују до те мере. Јер повратка неће бити.
Чак ако буду вештачки створени услови за преживљавање, на Марсу је једноставно опасно боравити. А рађати децу тим пре, подвлачи експерт.
- На Марсу сила гравитације једнака је отприлике једној трећини гравитације Земље. Ако човек дуго борави у условима смањене гравитације у односу на Земљину, његове кости ће ослабити. Можете да скачете више, али кости ће вам бити слабије. Ако се на Марсу роди дете, могу да се појаве проблеми са његовим развојем.
Све то више личи на експеримент не толико у освајању Марса, (јер реч не не о научној експедицији), већ на психолошки и физички експеримент над људима. А можда, што је још горе, на комерцијални пројекат за стицање профита. Разуме се, овде на Земљи.
Посебно су страшни психолошки проблеми. Ако се у свакодневном животу могу користити роботи, раздвојеност од породице, пријатеља и Земље може да изазове опасне промене личности.
Наивност, самоубиство и комерција – такви су симптоми овог пројекта, сматра академик Руске академије космонаутике Циолковски Александар Железњаков.
- Сматрам да већина не схвата до краја шта су им понудили. Они све то гледају као неку игру, не схватајући да ако се овај пројекат реализује, у шта веома сумњам, они ће полетети и сигурну смрт.
Права колонизација Марса је могућа не пре него што буду пронађени супербрзи начини кретања у простору, уверен је главни уредник листа Новости космонаутике Игор Марињин.
- Марс не могу да колонизују земљани у наредних 50-70 година из просторг разлога. Немамо средстава да тамо пребацимо материјале. Савременим моторима то је врло скупо и врло дуго.
Ову таку гледишта подржава и академик Железњаков. Научник је уверен да ће Марс моћи да се колонизује за многе векове. Прва научно-истраживачка експедиција може да се деси најраније 2035. године, сматра он. И тек кад људи проуче услове живота на Марсу може да се говори о насељавању. Фактички огроман број заинтересованих да се упусти у нешто без размишљања, да побегне од проблема на све начине, знак је да је људе увући у авантуру просто ко пасуљ.
Ксенија Фокина,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- космос
- истраживање
- технологија
- занимљивости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















