Други руски домен на ћирилици
Ове године ће у Русији настати још један домен на ћирилици. Ускоро ће почети регистровање сајтова у новој интернет-зони «.рус». То је већ други домен такозваног горњег нивоа на ћирилици. Према прогнозама експерата, он ће се допасти корисницима из Русије, Украјине, Белорусије, Казахстана и многих других земаља, где се активно користи руски језик и може постати један од оних националних домена у свету, који најбрже расту.
Почетком децембра Међународна корпорација ICANN и компанија «Руска имена» потписале су споразум о управљању ћириличним доменом «.рус». Прво ће регистровати адресе моћи компаније и власници трговинских марака. После тога ће почети отворено регистровање за све. Ко то жели, и то независно од места боравка и држављанства. Коментар одговорног уредника интернет-портала «Мобилне комуникације» Леонтија Букштејна.
- Домен ће бити подељен онако, како се дели домен «.рф». Комерцијално регистровање је било отворено пре две године. Оно се вршило доста интензивно. Мислим да «.рус» неће бити сувишан. Он ће служити и за престиж, и за заштиту од пресретања, и за комфорнији живот у Рунету. Ми имамо перспективе за раст. Приватна лица и бизнис активно прелазе на ћириличне симболе.
Аудиторијум домена «.рус» обухвата више од 250 милиона људи у свету, који говоре руски. Нови домен је намењен корисницима из Русије, Украјине, Белорусије, Казахстана и многих других земаља, где се активно користи руски језик. Као и првенац у ћириличној зони «.рф» и домен на латиници «.ru», нова адреса ће имати потражњу, - сматра Леонтиј Букштејн.
- Домен «.ru» је својевремено заузео четврто место међу националним доменима у свету, мада је раније био на 6. месту. Домен «.РФ» је одмах заузео 15. место међу националним доменима Европе. То су позитивне и оптимистичне статистике. Мислим да ће то и даље трајати. Нико не затвара друге домене. Међутим, ови домени су наши изворни. Они ће живети свој живот у Рунету.
Свакодневно у доменској зони «.рф» настаје око 600 сајтова. Има их већ око 900 хиљада. Ради упоређења: у зони «.ru» је регистровано 5 милиона доменских имена, просечни прираштај дневно износи око 3 хиљаде.
Имена на ћирилици су интересантна пре свега за оне, ко жели да привуче рускојезичне посетиоце на свој портал, - кажу експерти и додају: на такав начин компаније налазе свој аудиторијум. Списак домена на ћирилици ће се ширити, али је то доста сложени процес, - истиче заменик генералног директора компаније ZEcurion Александар Ковалев.
- На ћирилици данас има само домен «.рф». Он је основни. При томе траже домен «.город», «.име». Има много упита, али за сада ниједан од њих није одобрен, јер је то сложени процес. Тамо има много усклађивања на првом нивоу. Потврђивање се врши само једном годишње. И то потврђује се не стотине или хиљаде домена првог нивоа, већ неколико десетина годишње.
Ћириличне домене имају на Интернету Србија («.срб»). Казахстан («.каз»), као и званични Ватикан («.католик»). 2013. године им се прикључила Украјина («.укр»).
Добити своју сопствену доменску зону намеравају и многи руски градови. Прва ласта је постала Москва. Регистратор зона «горњег нивоа» је већ одобрио два нова домена за руски главни град – латинску зону «.moscow» и домен на ћирилици «.москва». Регистровање првих адреса ће почети у априлу.
Татјана Голованова,
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















