Новац од приватизације инвестирати

БАЊАЛУКА, 10. ЈУНА  - Предсједник Владе Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је у интервјуу за новинску агенцију Срна да сваки грађанин Српске треба да осјети позитиван ефекат приватизације предузећа. Према његовим ријечима, не смије се дозволити да новац од приватизације оде само у потрошњу.

Срна: Очекује се велики прилив средстава од приватизације предузећа, прије свега Телекома Српске и нафтне индустрије. Хоће ли та средства бити усмјерена на развојне пројекте и да ли постоји програм за усмјеравање тих средстава?

Додик: Свакако да постоји и он подразумијева да се у свакој општини интервенише средствима за пројекте који ће побољшати услове живота у тој локалној средини. Прије свега, то ћемо радити у складу са интересима које општине искажу, а оно што још желимо да урадимо јесте да издвојимо знатан дио средстава за модернизацију образовања у РС. Наш план је да у наредне двије године све основне и средње школе, без обзира на величину и број ученика, повежемо на интернет и увежемо у јединствену мрежу. На нама је да омогућимо да се сваки ученик образује у овом сегменту. Поред образовања, знатан дио средстава ће ићи у здравство и један дио за пензионере. Циљ нам је да се на квалитетан начин реформише пензиони систем, тако де се успоставе три стуба пензионог осигурања који ће бити финансијски подржани као инвестициона, а не потрошачка димензија. Поред тога, један дио средстава ће ићи у изградњу инфраструктуре, али и за реализацију неких већих пројеката које смо раније најавили, као што је изградња аеродрома у Требињу, изградња путева, мостова… Наравно, један дио средстава ће бити употријебљен за побољшање услова рада и модернизацију државне управе. Ово намјеравамо да урадимо, а оно што не смијемо учини јесте да новац добијен од приватизације оде у потрошњу. Истина, један дио може отићи у потрошњу, али у њен инвестициони вид. Наш циљ је да створимо услове за запошљавање што већег броја људи. Средства добијена приватизацијом привући ће и знатан дио средстава из других извора. Све у свему, пола мјесеца смо утрошили на то да чујемо искуства других, да окупимо људе који могу да дају допринос томе и искористили смо властите капацитете да креирамо пројекат који је најближе равни наших потреба. Нисмо хтјели да ангажујемо неке друге институте. Хоћемо да сви ти пројекти буду у функцији приласка сваком човјеку у РС, да се види да се нешто урадило и да та средства нису напросто изгубљена. Та средства неће се улагати бесповратно. Један дио хоће, али знатан дио тих средстава имаће кредитни карактер и она ће се улагати по одређеним каматним стопама, чиме желимо да извршимо притисак на смањење каматних стопа у РС колико то буде било могуће. Тај ће се новац враћати и поново пласирати у неке нове пројекте. Према томе, као предсједник Владе апсолутно водим рачуна о томе и моја најзначајнија брига је како постићи максималне друштвене ефекте са средставима које имамо. Могу се утврдити циљеви, могу се утврдити и потребе, али уколико нема адекватног провођења, уколико се томе не приступи као шанси за све, а не само за појединце, онда нема ни правих ефеката.

Срна: Недавно је основан и Фонд за развој источног дијела РС. У којој мјери ће тај Фонд промијенити живот грађана будући да они имају велика очекивања?

Додик: Фонд је резултат ранијег договора и сви релевантни политички фактори и институције у РС сматрају да је неопходно да се то уради на тај начин.
То је један од захтјева предсједника Републике, Владе, парламента, политичких партија и већег дијела народа. Неке од политичких партија које су у опозицији покушале су то проблематизовати на један потпуно непримјеран начин. Дакле, Фонд за развој источног дијела РС је формиран да бисмо осигурали пласман на том простору, да тај дио РС у конкуренцији са развијенијим дијеловима не изгуби шансу за инвестиције. Тих 200 милиона КМ није све што се тамо планира уложити. У општине источне Херцеговине од тих 200 милиона КМ, 50 милиона КМ ће се усмјерити директно. Мислим да је 200 милиона КМ велики новац за могући добар преокрет у погледу стандарда и могућности запошљавања. То подразумијева одговорност свих, да и они који траже средства имају ту врсту друштвене одговорности. Одлуке ће доносити Инвестиционо-развојна банка, према дефинисаним критеријима, зависно од интереса општина и предузећа на том простору, а вршиће и пласман средстава. То не значи да ће општине бити искључене из осталих средстава која ће постојати у оквиру фондова. То је само гарантовани дио средстава, а све остало зависи од умијећа људи са тог простора и потенцијала којим располажемо.

СРНА: Шта се конкретно планира урадити на подручју источног дијела РС?

Додик: У тим општинама већ је извјесна изградња аеродрома у Требињу и термоелектране у Гацку, у финализицији је и пројекат Бук-Бијела, затим хидроелектране на Бистрици, израда пројектне документације је у завршној фази, радиће се хидроелектране на Дрини и још много тога. Сигурно је да ће се ту акумулисати огроман новац који треба да у наредним годинама промијени начин живота и да дио Херцеговине буде атрактивнији за улагање.

Срна: Страна улагања чине знатан дио улагања у неке од поменутих пројеката. Значи ли то да је у РС повољан амбијент за стране инвестиције?

Додик: Ових дана имао сам састанак са представницима Алпина групе, која с нама преговара о пројекту изградње ауто-путева. У јавности се очекује да, када предсједник Владе каже да је циљ направити 450 километара ауто-пута, то може да се деси одмах сутра. Наравно да то није тако. Прво се морају заинтересовати они који могу то да ураде, јер ми сами не можемо. Већ преговарамо више мјесеци са Алпином и другима о томе како тај посао да завршимо. Кад се све заврши, онда почиње процес одлучивања, па кад се одлука донесе и потпише уговор, то је само претпоставка да се иде даље. То је дуготрајан процес. На дионици пута од, рецимо, 70 километара само за израду пројектне документације потребно је скоро годину дана. Ја не желим да идемо у те пројекте, а да претходно нису ријешени имовинско-правни односи. То би значило да нисмо на прави начин припремили посао. Ми предвиђамо да до 2014, односно 2015. године буду завршене све дионице ауто-путева и брзих цеста које смо планирали и које улазе у инвестициони циклус.

Срна: Из којих средстава ће се финансирати пројекти путне мреже?

Додик: Управо на овим пословима планирамо да ангажујемо стране изворе средстава. Наш приступ је сљедећи: рекли смо да ћемо финансирати дионицу пута од Бањалуке до Градишке, која је јако атрактивна, и онда је дати на управљање и наплату путарине некој компанији која хоће да направи пут до Шипова или од Новог Града до Бијељине. Рецимо, аустријски Штрабаг је заинтересован за дионицу Бањалука - Добој, економски врло исплативу. Али, шта је са овим путним правцима који нису рентабилни? Нама треба и пут до Шипова и дo Мркоњић Града и до Приједора. Зато преговорамо са компанијама које ће уложити свој новац. Једино је наша обавеза да, као што сам већ рекао, исфинансирамо дионицу пута Бањалука - Градишка и да то буде наше учешће у изградњи 450 километара брзих цеста и ауто-путева. У овом тренутку се разговара са једном компанијом да гради ауто-пут од Вишеград до Требиња како би се на најбржи начин прешао пут до мора. Наравно, то све није једноставно, али вјерујем да идемо добрим путем.

Срна : Неки сматрају да се ауто-пут према Градишци споро гради. Има ли ту неких проблема?

Додик: Не само да неки мисле него и ја мислим да се то споро гради. Али, како је почело, добро је да смо и довде стигли. Ви знате да смо прије неколико мјесеци донијели нови закон о експропријацији, чиме је омогућено да брже рјешавамо имовинско-правне односе. Али, то се не односи на већ започете трасе јер се закон не може примијенити ретроактивно. На започетој траси има девет неријешених имовинско-правних проблема који су на суду. Ако судови буду добро радили, рачунајте да ћемо се ту задржати још годину-двије. Морамо да чекамо. Напросто, немамо никаквих могућности да сада уђемо у ту трасу, да људе иселимо, да срушимо куће или друге објекте и да кажемо да то држава плаћа. Ми не можемо ништа да урадимо док то суд не ријеши. Тако у овом тренутку за девет случајева на релацији Клашнице - Лакташи чекамо исходе судских поступака и онда тек можемо да уђемо да ријешимо проблем. Зашто је то тако, немојте мене питати јер ја сам тај проблем само наслиједио и покушавам да његово рјешавање убрзам.

Срна: Када је у питању страни капитал, ко је тренутно најзаинтересованији за улагање и шта је извјесно?

Додик: Република Српска је обезбиједила основни предуслов за инвестирања, а то је политичка стабилност која несумњиво постоји. Ових дана сам разговарао са представницима италијанских компанија који желе инвестирати у РС. Разговарамо и са Владом Србије око хидроелектране Бук-Бијела. Хрватска због својих унутрашњих поблема још не жели да јавно искаже свој интерес, али и они су заинтересовани. Дакле, страни капитал исказује свој интерес овдје и зато ми је веома драго када видим странце, односно представнике страних институција да хвале економске мјере које проводимо.

Срна: Господине Додик, када је ријеч о приватизацији великих предузећа, било је скептичних људи који су је унапријед осудили на пропаст.

Додик: Мислим да је вријеме демантовало све скептике. Присјетимо се само прича од прије неколико мјесеци које су уносиле сумње и у причу о Телекому. Високи представник је јавно изјавио да су то `сумњиве паре`. Ја ћу га ускоро обавијесити да то нису сумњиве паре и да је то новац Сити бенкс, једне од највећих банкарских групација у Америци. Поред свих тих проблема којима се свакодневно бавимо, на дневном реду су политичка питања која одузимају вријеме, живце, снагу, вољу... Ипак, задовољан сам динамиком рјешавања економских питања.

Срна: Према вашем мишљењу, како би требало уредити БиХ да би била одржива?

Додик: Много је различитих мишљења о тој теми. Примарни задатак и мене, и моје партије и људи који са мном раде јесте стабилизовати и додатно ојачати РС.
Како ће у томе проћи БиХ - то је ствар реалног односа. Ми немамо разлога за било какву промјену и прича о уставним промјенама је наметнута. Нама ни овај Устав није проблематичан. Постојећи уставни поредак је нападнут са свих страна и од стране локалних партнера, поготово од разних институција и саме међународне заједнице која је кроз причу о разним реформама покушала да редефинише уставни поредак у БиХ. Циљ који је постављен је јачање органа БиХ и то није локални циљ - то је циљ који је поставила међународна заједница и они упорно покушавају да га остваре.
Нама није у интересу јачање централних органа власти. Ми то упорно и говоримо, али нас, наравно, `лоше чују`, јер не желе да чују да БиХ не може и не мора да има јаку централну власт. И то је, наравно, проблем. Као политичар, прије свега морам да будем реалан и да своје ставове заснивам на чињеницама. Дефинитивно виђење БиХ је - не јаки централни органи власти. Разумијемо шта значи европска прича - дајте нам једну адресу, и то је форсирано с циљем јачања централних органа власти. О БиХ можемо разговарати само на бази чињенице да смо партнери. А то да смо ми експеримент - то могу да забораве сви, без обзира на њихову снагу и на њихове међународне позиције. РС је фактор у БиХ и ако неко хоће то да прихвати, добродошао је да с нама разговара. Ако неће - онда ће учинити исто оно што је урадио Милошевић, па многе истјерао из бивше Југославије. Харис Силајџић је упоран и лаже са својим причама о геноциду и неким другим стварима, па ће једног дана натјерати ове људе да кажу: Гдје се ми налазимо? Шта ћемо ми овдје? То је, дакле, политички однос који је веома јасан - или смо партнери или немамо о чему да разговарамо. БиХ може да буде некакав оквир и то није проблем, али не доводећи у питање двоентитетски систем и без даљег преноса надлежности.

Дакле, све на бази реалног. Ако неко хоће да уђемо у уставне промјене, оне морају бити ствар договора. Није фер да представници РС, као прошле године, прихвате амандмане, а да се онда траже нови уступци за жеље Хариса Силајџића. Наравно да то није дијалог и да не може да прође.
Према томе, атмосфера око амандмана вјероватно се неће поновити. То је била задња велика прилика да се нешто уради, а сада сви имамо своје ставове. РС трајна категорија и може да буде у БиХ са јасним надлежностима у области безбиједности, у области свега онога што већ имамо, може и треба да буде прихваћена као таква. Ако то неће, зашто бисмо ми прихватили БиХ ако она не прихвата РС? Извините, да ли је антидејтонска изјава кад кажем да је РС саставни дио БиХ? Кад кажемо да се РС не може оспоравати , то није антидејтонска порука. Према томе, овдје имамо проблем са навикама. Неки су страни људи у некој далекој прошлости овдје научили да буду господари, али сада могу да рачунају да буду партнери. Ако хоће партнерство, то могу и да имају, а ако неће партнерство, немају ништа.

Срна: Будућност БиХ умногоме зависи и од хрватског народа, јер је један од три конститутивна народа у БиХ. Какво је њихово виђење федерализације БиХ коју заступа ваша странка?

Додик: То би требало питати њих, али оно што ја видим је да и Хрвати заговарају федерализацију БиХ. Међутим, индикативно је да је један број наших политичких фактора почео да критикује федерални концепт. Сва суштина федералног принципа је РС у постојећим територијалним оквирима.

Срна : Колико су јединствене политичке партије РС када је у питању опстанак РС?

Додик : Трудим се да изнесем став партије коју водим. Друге су исто тако јединствене по многим питања. Видим да је сада СДС у својим унутрашњим проблемима и у једном потпуно безизлазном простору. Основно доминантно политичко питање данас је питање релације РС и Сарајева и међународне заједнице. На унутрашњем политичком плану РС има конзистентну власт, има законом дефинисану парламентрану већину. Постојање опозиције није проблем и имају право да ствари виде на други начин. Ипак, позивам их да јавно укажу на злоупотребе и промашаје у пројектима и програмима, тамо гдје постоје. Али, да то раде из патолошког нагона и из фрустрације зато што нису у власти, то је неко друго питање. Али, СДС и није важан, он је био вјечити терет РС, а РС није могла да продише док су они били на власти. Гласачи су рекли о њима шта имају рећи и јасно им је гдје се налазе. Према томе, ја немам намјеру да се бавим њима. Има много проблема који су далеко важнији за РС, него СДС, који не схвата да се о свим важнијим питањима морамо држати јединствено. Кад смо ми били опозиција, били смо заједно с њима по питањима Устава и неким другим питањима, али то је сада ствар неких других односа. Дакле, сада постоји довољно критичне масе, одлучујуће политичке масе да се изборимо за овакву позицију.

Срна: Недавно сте боравили у Вашингтону. Какви су Ваши утисци послије разговора са представницима америчке администрације?

Додик: Тачно је да су разговори у Вашингтону били тешки и напорни, али сам ја и тамо изнио јасне ставове о Републици Српској и њеној позицији у БиХ. Износићу их увијек гдје то буде потребно. Морам признати да су представници америчке администрације и сам амерички амбасадор у БиХ Даглас Меклхејни били врло коректни и није било никаквих притисака. Али, то вам је напросто тако - ако имате став, људи вас поштују.

Срна: Прошле недјеље изјавили сте да ћете тужити Хариса Силајџића због неистина које је изнио на рачун Републике Српске. Да ли разматрате и начине институционалне одбране РС од таквих напада?

Додик: Морам провјерити да ли су тачне неке његове изјаве, нарочито оне које се односе на период након пресуде Међународног суда правде у Хагу. Али, ако Силајџић и убудуће у мом присуству буде говорио о укидању РС, напустићу тај дио састанака, без обзира ко је присутан и ко је организатор.

Срна: Силајџића у стопу прати поглавар Исламске заједнице у БиХ реис-ул-улема Мустафа Церић. Какав је његов утицај на бошњачке политичаре?

Додик: Не само да га прати већ је Церић претходница бошњачких политичара. Тражио је некад да се Сребреница прогласи дистриктом и видите да су бошњачки посланици
предложили амандмане о Сребреници као дистрикту. Реис је тражио да се `освоји` Дрина. Ја нисам против повратка, али погледајте дјеловање осталих вјерских заједница у окружењу. Српска православна црква се бави својом унутрашњом структуром, а о њеном дјеловању су ми са похвалама говорили представници међународне заједнице. Једино ми није јасно зашто то и не кажу и званично и јавно.

Срна: Да ли је тачан утисак да су за вријеме мандата високог представника у БиХ Кристијана Шварц-Шилинга сва питања била отворена за разговор и да у БиХ није било табу тема?

Додик: То је тачно и то је велики успјех господина Шварц-Шилинга, што није био случај за мандата његовог претходника Педија Ешдауна.Жао ми је што Ешдаун није смијењен када су за то постојали услови, али је крив СДС, који у то вријеме није повукао прави потез, а све због неких својих ситносопственичких разлога. Морам истаћи да је Шварц-Шилинг урадио добар посао јер је деблокирао унутрашње проблеме и теме, а да се ништа након тога није страшно десило.

СРНА: Ускоро ће мандат високог представика преузети словачки дипломата Мирослав Лајчак. Каква су Ваша очекивања?

Додик: Видјећемо. Добро дошао, мада ја мислим да институцију ОХР треба укинути и да је то требало урадити и много раније.