Руска класика: магија текстова, магија ликова

У години која је наступила руски филмски ствараоци припремају неколико премијера према делима класика руске књижевености 19. века.

Први већ крајем јануара треба да се појави Виј, према истоименој приповеци Николаја Гогоља. Режисер Олег Степченко је узео за основу дело које се може ефектно снимити у хорор жанру, јер то је прича о сукобу полазника богословије филозофа и нечисте силе на челу са чудовишним Вијем. Савремена компјутерска графика, технологије 3Д пружају могућност да се направе такви филмови страве и ужаса. Да, хорор ће бити на високом нивоу, признаје Олег Степченко. Али не ради се само о томе. Сва Гогољева дела су необично реалистична, то су приче о нама који сада живимо, о нашеј перцепцији оног што нас окружује.

- На данашњи дан, чини ми се, Гогољ је прилично упечатљиво заступљен у нашем свету. Како је он писао – тако Русија и живи до данас. Ако узмеш Вија, тамо је све буквално. То је стопостотни опис живота, посматрање живота. Ако се узму Гогољеве Мртве душе, ништа се није променило... Гогољ је вечан.

А филм Две жене по драми Ивана Тургењева Месец на селу претендује на приказивање у иностранству. Снимало се у Русији, али у једној од главних улога је звезда Холивуда, Британац Рајф Фајнс. Он је један од ликова љубавног троугла који се појавио међу становницима имања богате руске племкиње. Ми не чинимо Тургењева савременим, каже режисер Вера Глагољева. Ми желимо да покажемо класику у чистом виду. Сада се ритам живота, карактер доживљаја врло изменио, људи често не схватају како може неко да пати од љубави. А много књижевности је написано управо о томе – наставља режисер. И наш филм је о томе.

О исто тако тананим темама и не само о њима говори филм Сунчаница чувеног руског режисера Никите Михалкова. У основи је приповетка Ивана Буњина Сунчаница о изненадном осећању које се појавило за време путовања паробродом измђеу младог официра и очаравајуће даме. Али Михалков је унео у сценарио и митове књиге Очајнички дани – очајне, жестоке, састављене од дневничких белешки буњина које је водио у време бољшевичке револуције.

Никита Михалков се сећа да је 8 пута преписао руком целу Буњинову причу Сунчаница како би проникао у магију овог текста.

- Немогуће је напистаи причу која се завршава речима Поручник се осећао као да је остарио десет година – ако нису својим бићем осетили оно што он тамо пише. Свака пора тамо дише љубављу, еротиком. Тамо има шта год хоћете, мада ничег тамо нема што може да буде екранизовано а да се каже о-хо-хо!.. Али то прожима!

2014. године очекује се и излазак филма чији јунак ће бити не књижевни лик, већ сам књижевни класик Антон Чехов. Филм се зове Браћа Ч, посвећена је сложеним односима Чехова са породицом и рођацима.

Рита Болотска,