Кина предлаже јуан као светску валуту?

Јуан, изгледа, намерава да заузме Франкфурт. Министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер и шеф МСП Кине Ван договорили су се да претворе немачку финансијску престоницу у међународни центар трговине кинеским новцем. Неки принципијелни кораци у том правцу су већ учињени.

Своју изјаву је Франк-Валтер Штајнмајер огласио после телефонског разговора с кинеским колегом. Влада Франкфурта је већ имала низ преговора с кинеским властима, док је финансијско срце Еврозоне – Европска централна банка још у јесен протекле године учинила корак без преседана. Она је закључила споразум с Народном банком Кине о валутном свопу. У складу са тим уговором, ЕЦБ-и је за наредне три године гарантована кинеска ликвидност у износу 42 милијарде евра.

Кина је од недавно постала важан трговински партнер Немачке. Немачке компаније активно отварају у Франкфурту рачуне у јуанима и расплаћују се са својим партнерима у Кини у националној валути. Данас се седми део читаве немачко-кинеске трговине остварује у јуанима.

Компанијама, које тргују с Кином, неопходан је финансијски центар, где би оне могле да купују и продају јуане ради сервисирања спољнотрговинског промета. Франкфурт се за сада само спрема да постане такав центар. Рецимо, тамо се не могу купити обвезнице у јуанима. Једино место ван Азије, где је то могуће – лондонски Сити.

Први ефекти од трговине обвезницама у јуанима на Лондонској берзи постали су видни у јесен протекле године. Тада је Индустријско-трговинска банка Кине разместила у Лондону 2 млрд јуана, који су могли да буду искоришћени за кредитне операције у иностранству. Нешто касније је Грађевинска банка Кине уложила још 1 млрд јуана. Ове је године рекорд оборила НБК, нахранивши берзу са 2,5 млрд јуана. Сами од себе износи не импресионирају – то је обична ствар за тржиште. Карактеристично је друго: при сваком убацивању јуана у Лондонску берзу, потражња инвеститора је одмах неколико пута превазилазила предлоге емитената.

Таква потражња за јуаном повезана је са два узрока. 2013. године Кина је према укупном обиму спољне трговине престигла САД, те је постала светски лидер. Друго, активи у јуанима постају привлачни услед економских проблема у Еврозони и САД-у, јер стабилни раст Кине током три деценије нивелира нека негативна очекивања. Међутим, не вреди прецењивати јуан и стање кинеске економије, - сматра директор Департмана стратешке анализе руске аудиторске компаније ФБК Игор Николајев.

- Европским лидерима не вреди имати илузије и трошити енергију, тражећи чаробни штапић. Преко кинеског јуна неће се онемогућити нови талас кризе. Када постоје огромни системски проблеми, таква тражења имају само негативне последице. Само губимо време, јер је јасно да Кина то неће учинити. Дакле, Запад мора да решава реалне проблеме – буџетске дефиците својих земаља, проблеме дуга, проблеме новчано-кредитне политике у еврозони и у САД-ама, а не да има илузије у вези са Кином.

Игор Николајев истиче: да би јуан постао светска валута, он мора да буде либерализован. За то није спремна кинеска економија, која је све до сада оријентисана на извоз.

Аналитичари истичу да нема много оних, који би прогнозирали стање кинеске економије после 2020. године. Велико је питање хоће ли кинеско руководство успети да промени модел економског раста, заснован на извозу робе, произведене уз коришћење јефтине радне снаге. Дакле, јуан као светска валута не прети свету. За сада је Кина задовољна напредовањем јуана у регионалним размерама – на посебним тржиштима и у обрачунима с неким земљама.

Леонид Ковачић,