Епиком против заборава
Своју прошлост једино не цијене они који је не знају, или у њој дијела немају, рекао је књижевник Чедо Баћовић приликом промоције збирке епских пјесама „Славни дани и мегданиЋ и историјско-социјалне драме у стиху „Штукеља-кнез голијскиЋ чији је аутор епски пјесник Божо Ђурановић. Баћовић је истакао да се у овом времену све чешће јављају понеки „надобудни европејци" који сматрају да је доста гусларских времена, питајући се зашто би нам сада требале књиге налик оним које пише Ђурановић.
- Оваква дјела нијесу жал за прошлим временима, јер су то била крвава и оскудна времена, страшна и јуначка. Али, свакако јесу један наш дуг према прошлости и према људима који су је правили, а потомци би то требали да чувају као свето писмо. Књиге овог типа су наша једина одбрана од ништавила, од баналности, од кратког историјског памћења, јер ми што бивамо старији све више чезнемо за старим добрим причама и старим добрим пјесмама - рекао је Баћовић.
При формирању фабуларних токова и сижеа, казао је проф. др Благота Мркаић, нарочито при креирању ликова епских јунака аутор се ослањао на историјске догађаје и личности, а њихову аутентичност провјеравао је у историјској литератури и архивској грађи.
Доц. др Драго Перовић сматра да галерија славних дана и мегдана, њихових јунака и хероја, у коју нас својим стиховима уводи аутор, нема жељу да нас затвори у историјски тунел прошлости без свјетлости и излаза. Напротив, рекао је он, као и у доброј епици уопште, код Ђурановића смо премјештени у једно епско, валовито протицање и разумијевање времена.
Промоцију, која је одржана у никшићком Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, организовао је Голијски сабор културе у име којег се обратио Блажо Паповић, а стихове је читао професор Радинко Крулановић.
Стихови у струнама
Ђурановића сматрају јединим живим епским пјесником, а досад је објавио пет књига епске поезије. Готово сваку пјесму из тих књига снимили су познати гуслари, а највећи тираж имале су „Погибија попа Мила ЈововићаЋ и „ Суђење сердару Шћепану РадојевићуЋ. Велики број Ђурановићевих пјесама ушао је у пет енциколопедија најбољих епских пјесама, а добитник је Прве награде „Хаџи Радован Бећировић ТребјешкиЋ за најбољу епску пјесму Србије, Црне Горе и Републике Српске за 2003. годину. Сарадник је многих листова и часописа.
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















