Гагаузија спремна за референдум

Гагаузија се спрема за референдум по питању даље судбине аутономије. Без обзира на препреке које чини Централна изборна комисија Молдавије, као и забране и претње, које долазе из Кишињева, посланици Народног собрања Гагаузије изјављују, да имају намеру да иду до краја. А за заштиту изборног поступка парламентарци су спремни да организују специјалне народне дружине.

Исток или Запад, Царински савез или Европска унија – правац даљег развоја ове недеље намерава да изабере Република Гагаузија. Да подсетимо, крајем новембра прошле године Парламенат Гагаузије – Народно собрање – донео је одлуку о одржавању у аутономији општенародног гласања. Још једна тачка за дискусију на референдуму биће питање о одложеном статусу – праву Гагаузије да изађе из састава Молдавије, уколико она изгуби независност. Према речима локалних политичара, заоштравању овог питања посебно доприносе учестале изјаве председника Румуније Трајана Бесеску о неминовној анексији Молдавије.

Треба истаћи, да од тренутка када су гагаузски парламентарци донели одлуку о одржавању референдума, локалне и молдавске власти су чинили све врсте препрека. Тако је суд главног града аутономије сторнирао одлуку гагаузских посланика, затим је генерално тужилаштво Молдавије чак покренуло кривични поступан по члану „самовоља“. Осим тога, Централна изборна комисија Молдавије је одбила да достави Гагаузији специјалне печате за одржавање референдума, тако да ће становништво морати да гласа хемијским оловкама. Посланик Народног собрања Гагаузије Сергеј Чимпоеш сматра, да у циљу да се становништво аутономије спречи да гласа, противници референдума ће можда предузети и акцију специјалних снага. Да би осигурали безбедност тог дана, потребно је формирати оружане народне дружине, износи уверење посланик.

Међутим практично сви аналитичари се слажу у мишљењу, да резултати овог референдума неће признати ни Кишињев ни светска заједница. Према Уставу, спољну политику државе одређује централна власт, и такозвани одложени статус такође је фиксиран у Основном закону. Управо из тог разлога многи експерти сматрају, да озбиљних политичких последица референдум неће проузроковати. Али ипак експерти сматрају, да смисао постоји чак у оваквом, са правне тачке гледишта невалидном референдуму. Резултати испитивања, чак уколико их непризнаје централна власт, могу, као прво, да уједине малобројни гагаузски народ. А као друго, руководство аутономије може их искористи као озбиљан аргимент у даљим политичким споровима са Кишињевом. Што се тиче прогнозе резултата реферндума, многи експерти наводе, да историјски формирано јако проруско расположење у аутономији тешко да ће допринети окретању Гагауза према Западу.

Сергеј Цуркану,