„Московски стрелац“ био у стању афекта

Индонезија би могла постати још једна земља, поред Кине и Бразила, којој је Русија понудила своје најсавременије ловце Су-35. Према речима министра одбране Индонезије Пурнома Јусгиантора, руски ловац је један од кандидата за замену старих америчких авиона F-5 Tiger.

Може бити речи о куповини 16 авиона у оквиру стратешког плана развоја националних оружаних снага у периоду од 2015. до 2020. године. Други кандидат, према изјави главнокомандујућег индонежанске армије генерала Мулдока, јесу амерички F-15, F-16, као и шведски JAS/39 Gripen. Укупно се проучава 5-6 страних модела ловаца.

Пре свега, скреће на себе пажњу разноврсност варијанти које разматра индонежанско војно руководство. Индонезија је купила 16 половних ловаца F-5Е/F од Белгије 90-их година. У том тренутку ови авиони су се сматрали већ застарелим (F-5 је први лет извео 1959. године, F-5Е 1972. године), али у низу земаља они се до сада користе као јефтини, једноставни за руковање ловци-бомбардери (у Индонезији F-5Е су сматрани вишенаменским ловцима).

Тренутно Индонежани имају у наоружању 11 F-5Е. Због високе израђености ови авиони који су били у наоружању 14. ескадриле ратног ваздухопловства, повучени су у резерву. Као замену разматрају се како тешки и скупи вишенаменски ловци са великом дужином лета (Су-35, F-15), тако и лакши једномоторни F-16 и лаки шведски Gripen. Вероватно се разматрају варијанте и других европских, а можда и кинеских произвођача.

Очигледно до сада није решено питање о томе каква ће бити тактичка примена будуће обновљене 14. ескадриле. Нема јасности ни по питању извора финансирања за њену модернизацију. Тренутно од разматраних летелица Индонежани већ користе F-16, осим тога у наоружању 11. ескадриле ратног ваздухопловства већ има ловаца Су-27 и Су-30.

Очигледно је да ће се одлука о куповини ловаца доносити полазећи углавном од политичких и финансијских разлога. Са војне тачке гледишта куповина новог тешког ловца, таквог као Су-35 или последње варијанте F-15 озбиљно би ојачала позиције Индонезије као острвске државе која контролише широки поморски акваторијум и многобројна острва, лишена инфраструктуре за базирање авијације. Су-35 са његовим великим дометом и радаром који омогућава проналажење циљева, попут ловаца 4. генерације, на даљини до 400 километара, био би најснажнији борбени авион у региону (не рачунајући очекиване Су-35 за кинеско ратно ваздухопловство). Авион би омогућио решавање и задатака наношења удара високопрецизним оружјем по копненим циљевима.

За Русију популаризација овог авиона у још једну земљу била би важно достигнуће, које би ојачало позиције Су-35 као перспективног извозног производа. Истовремено, не сме се искључити да ће Индонезија кренути путем максимално јефтине замене застарелих F-5Е лаким летелицама на бази млазних школско-борбених авиона. На пример, Индонезија би могла да прати пример Ирака, купивши корејски лаки вишенаменски ловац FА-50, направљен на бази школско-борбеног Т-50 Golden Eagle. Сада Индонезија већ користи ове летелице у базичној, школској модификацији. Питање избора авиона ће бити пре свега питање оцене војно-политичке ситуације у региону од стране Индонезије. Да ли земља намерава да прати све суседе и да се активно наоружава или је спремна да се задовољи подршком минималних могућности контроле ваздушног простора и ваздушне подршке копнених снага?

Василиј Кашин,