Поуке „Колумбије“

Астронаути Насе седам пута су за длаку избегли смрт у истој ситуацији на старту која је довела до трагедије шатла Колумбија. Али сваки пут узнемирујућим сигналима пажња није поклањана, и посаду је спасавало чудо. Тако тврди издање Журнал оф Менаџмент. Чланак је објављен поводом 11-годишњице трагедије шатла који се распао на делове 1. фебруара 2003. године. Свих седам чланова посаде је погинуло.

Комисија за истрагу хаварије шатла Колумбија је утврдила: на старту крило летелице је ударио комад пене за топлотну изолацију резервоара. Он је доспео под млазну струју, убрзао се до огромне брзине (4 километра у секунди) и оштетио покриће крила. И када је пред слетање шатл ушао у атмосферу, оштећено место се усијало и изгорело. Врели гасови су продрли у кабину, оштетили вакуум и довели до распада на делове.

Узрок катастрофе биле су недорађености у мерама безбедности које су се чиниле мање значајним него смањење трошкова и ефикасност летачког програма. Многи хаваријски моменти у прошлости се нису сматрали озбиљним, пише америчко издање. Они су испливали тек после пада Колумбије, када су безбедности лета почели да поклањају већу пажњу. Како истиче академик Руске академије космонаутике Циолковски (РАКЦ) Александар Железњаков:

- О томе да су комади пене за време старта више пута ударали крила шатла знало се мал те не од првог лета 1981. године. Али колико је то опасно схватило се тек пошто је пала Колумбија. Пре тога се сматрало да је брод јак и да може да издржи овакве ударе.

О скривању узнемирујућих чињеница нема говора. То је пре пропуст, сматра допсини члан РАКС Андреј Јонин.

- Несумњиво, на то се обраћала пажња, али се није мислило да то може да доведе до таквих последица. Искрено није се схватало да је такав развој догађаја могућ. Али несумњиво после оваквих хаварија налазе се додатни ресурси да се опет све пажњиво проучи.

У руској космонаутици такође је било трагедија. 1967. године приликом слетање није потпуно отворен падобран брода Сојуз, погинуо је космонаут Владимир Комаров. 1971. године приликом спуштања расхерметисан је брод Сојуз-11, посада је погинула, подсећа Александар Железњаков.

- Од тада у СССР питањима безбедности пилотираних космичких летова поклањана је велика пажња. И од 1971. године летимо без хаварија. После трагедије са Колумбијом додатне мере се нису предузимале зато што Сојуз није шатл – то су принципијално различите летелице.

У САД осим катастрофе са Колумбијом биле су још две хаварије везане за космичке летове. 1967. године приликом пожара на стартном полигону брода Аполон-1 у кабини су изгорела три астронаута. После тога је напрвљен систем катапултирања хаварисане капсуле са људима. 28. јануара 1986. године експлодирао је шатл Челенџер са 7 чланова посаде. Било је утврђено да су они погинули од удара кабине о воду. На осталим шатловима су направили отвор на кабини како би посада могла да је напусти у падобранским костимима са падобранима.

Космос је туђа средина за човека. Када је кренуо на лет Јуриј Гагарин је веома ризиковао. Постојало је 50% вероватноће да се неће варатити на Земљу прва месечева посада Аполона. Опасна ће бити и прва експедиција на Марс. Истовремено без ризика освајање космоса није могуће. А задатак инжењера је да га умање, повећају поузданост бродова и искористе искуство трагедија прошлости. Ово искуство је заиста непроцењиво, зато што је плаћено људским животима.

Борис Павлишчев,