Сто дана који неће потрести Европу

Европски политиколози обележили су ових дана датум који није изазвао никаво узбуђење међу широким круговима јавности – до предстојећих избора за Европски парламент крајем маја остало је сто дана. Јасно је да ова цифра има већи метафорични, него политички значај. Ипак, медији су већ почели одбројавање времена које је преостало до доласка грађана уједињене Европе на биралишта. И ако се настави метафора, није сувишно рећи да су учесници предизборне трке избили на финиш.

Финишом овде може да се сматра завршетак процеса кандидовања такозваних главних кандидата од стране водећих послитичких партија заступљених у Европском парламенту. Према Лисабонском споразуму из 2009. године у складу са којим се одржавају актуални избори, партијске алијансе кандидују могуће претенденте на дужност шефа извршне власти ЕУ, тачније Европске комисије.

Практично су позната имена свих претендената. Прва је свог канидата истакла друга по реду фракција у Европском парламенту – Прогресивна алијанса социјалиста. То је немачки социјал-демократа и актуални председник парламента Мартин Шулц. Његов приоритет је борба против евроскептицизма и незапослености међу омладином. Истина, може да га омете то што је он одмах пошто је заузео место за кормилом Европског парламента почео да ступа у отворену конфронтацију са лидерима Европе.

Главни фаворит на евопском предизборном рингу ће бити, по општем мишљењу експерата, претендент из највеће по бројности Европске народне странке. Њега ће одредити мартовски конгрес ЕНС у Даблину. Али већ сада гласније од других чује се име бившег премијера Луксембурга и дугогодишњег шефа Еврогрупе Жана Клода Јункера. Његов ауторитет је скоро неоспоран. Ових дана канцелар Немачке Ангела Меркел отворено је изјавила да су њене симпатије на страни Јункера. Он има и супарнике – европског комесара за унутрашње тржиште Мишела Барнијеа и бившег премијера Летоније Валдиса Домбровскиса који је недавно ушао у трку.

Водећи експерт Центра за ситуациону анализу Руске академије наука Сергеј Уткин није склон да жури са прогнозама.

- Када говоримо о изборима за Европски парламент, треба имати у виду да се они разликују од избора националног нивоа. Мада бирачи гласају за људе који ће доносити одлуке о питањима заједничким за ЕУ, они узимају у озбир ситуацију унутар сопствене земље. Негде лева влада није популарна и људи гласају за десни центар или за крајње десничаре, а у другим земљама напротив.

По свему судећи, за разлику од познатог назива књиге Американца Џона Рида на рачун 10 дана који су потресли свет – о догађајима 1917. у Русији, сто дана пре избора за Европски парламент тешко да ће потрести Европу. Што само по себи није лоше.

Олег Севергин,