Европа: санкције против Кијева или посредовање?

Заговорници санкција Украјини - а на првом месту су ту Шведска, Пољска и прибалтичке државе тврде да је питање увођења санкција практично решено. Иако, заправо није све баш тако.

ЕУ има озбиљан проблем- како да одреагује на дешавања у Украјини. Питање је против кога увести санкције и колико ће оне уопште бити делотворне и до чега ће довести? И шта ако санкције буду утицале само на једну страну- опозицију и њене ултрарадикалне поданичке снаге националисте и неонацисте?

Чини се да су управо ове теме биле на дневном реду телефонског разговора 19. фебруара увече између председника РФ Владимира Путина и канцеларке Ангеле Меркел. У сваком случају, ово би се дало закључити на основу кратке изјаве прес-службе Кремља у којој се говори да је Путин „подвукао да би западне државе требало да престану да оптужују државно руководство Украјине, као и да опозиционе снаге морају бити оштро кажњене, али и сви они који су учествовали у организовању противправних екстремистичких и терористичких акција“.

Председник САД Барак Обама је на самиту лидера три северноамеричке државе у Мексику, оптужио искључиво режим Јануковича и .... Русију за пооштравање кризе. „Ми, рекао је Обама, очекујемо да мирни протести, остану мирни протести“:

- Још увек постоји могућност мирног решавња кризе у Украјини. Али, за то је неопходно да држава активно тражи пут ка томе. Такође, неопходно је да опозиција која се налази на улици схвати да насиље није тај пут, којим се може решити проблем.

Обама је истина, изјавио да ће сила коју и ако буде применио Јанукович бити „последња линија“, након чега ће бити примењењне оштре мере. Али, исто то је он говорио много пута и у вези са Сриријом. То је све реторика за „унутрашњу употребу“.

За разлику од обичне америчке директности- шеф дипломатије Немачке Франк Валтер Штајнмејер је пред лет за Кијев изјавио да делегација ЕУ не одлази у Украјину да би на лицу места планирала санкције, већ да покуша да зауставе крвопролиће.

Како говоре трезвени аналитичари у Бриселу, дошло се до тачке, где никакве санкције сада и не могу да помогну, већ могу да доведу до катастрофалних последица. Кличко и Јацењук- лидери опозиције, нису у стању да државу изведу из стања крвопролића. Они просто нису тај калибар. Подршка опозицији санкцијама само ће ојачати позицију националиста и ултрарадикалних снага. Украјина може да склизне у грађански рат и да се расцепи на запад и исток.

Неки немачки политичари предлажу да се не жури са санкцијама, већ да се пошаљу посредници који би помогли при решавању кризе. Као једног од могућих посредника помињу бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, јер, како сматра лидер Левице у Бундестагу Грегор Гизи, Шредер има добре везе са Русијом. А регулисање кризе без учешћа Русије или без узимања у обзир њених интереса, није могуће- сматра Гизи.

Требало би рећи да Европа нема довољно јасно схватање и став како она може да помогне у овој ситуацији. Она се сама налази у ћорсокаку, где се задесила понављајући мантре о заштити демократије и подршци опозицији. А опозиција се показала као нејединствена, неспособна и потпуно недемократска. Оптужбе на рачун власти у Украјини, да су применили „непропорционалну силу“ против „мирних демонстраната“ већ звучи потпуно апсурдно. Посебно након што су „мирни демонстранти“ заузели зграде министарстава, општина, војних складишта оружја и након што су тукли губернаторе и представнике власти, након пљачки и подметања пожара у Кијеву.

Андреј Федјашин,