Нојева барка 21. века

Пловећи град-острво ће ускоро постати реалност. Жеља за проширењем густо насељених територија и независношћу од природних катаклизама подстакла је јапанске научнике за стварање градова-барки.

Пре скоро 120 година је француски писац-фантазиста Жил Верн у свом роману «Пловеће острво» прорекао постојање вештачког острва, које се стално премешта у океану. Утопистички град је био самосталан у сваком погледу: на њему су биле њиве, пасла је стока, уређивали су баште. Тај су рај насељавали милијардери.

Данас већ постоје статична, вештачка острва, на чијој се површини налазе џиновске корпорације. Међутим, Јапанцима, који се баве таквим пројектима, пало је на памет да конструишу покретне градове да би преживели евентуални Светски потоп.

Према замисли, градови-барке морају да дириговано плове Пацификом, те да буду независни од копна. У отворени океан се планира пустити неколико острва, која би у случају потребе могла да се споје. Према мишљењу координатора удружења футуролога Константина Фрумкина, најбоље је у тој идеји то да човечанство на такав начин постаје независније од промене климе, од невремена.

- Данас нас сигурно очекују неке крупне климатске промене. Не знамо – да ли је то глобално отопљавање или глобално захлађивање. У вези са тиме такви пројекти, који чине човечанство независним од промене обалске линије, који омогућују човечанству да живи тамо, где оно жели, чак и у океану, од огромне су стратешке важности. Ако стварамо неку територију од нуле, има смисла да она буде у складу са најновијим достигнућима технике и екологије. Вероватно је то веома рационално и веома модерно насеље, које ће добро штедети воду, струју, које ће бити урбанистички узор за градове, који се налазе на копну.

Најинтересантније је да пројекат јапанских инжењера са површином од неколико хектара и онај, који је описао француски фантаста, Стандарт-Ајленд, у многоме се поклапају. Како пишу месни извори информација, центар управљања града-острва, као и место живлења око 500 хиљада људи, биће облакодер. Близу њега ће бити грађевине премијум-класе, на слободним територијама ће се налазити ниве и баште, где ће узгајати крме за стоку, различите житарице – ону храну на коју се навикао човек. Нови град ће бити опскрбљен чистим изворима енергије, развијена инфраструктура ће омогућити да се становници осећају онако, као да су на копну.

Без обзира на то, што је пројекат са економског гледишта доста скуп, то је одлична шанса са еколошког гледишта да се створи идеални град, који ће користити енергију сунца, ветра и моских струја, - сматра руководилац климатског програма Светског фонда дивље природе Русије Алексеј Кокорин.

- То је занимљива идеја. Било би добро када би Јапанци саградили тако нешто. Свакако, треба све добро израчунати са економског гледишта, али то изгледа привлачно. Што се тиче еколошког гледишта, чистота ваздуха, одсутност неких оболења и нфекција, штетних хемијских материја, то је добро. То ће бити прави узор!

Искуство сталног живота на води могу да изнесу становници планинског језера Ингле у Југо-Источној Азији. Људи овде граде куће од бамбуса на шиповима, поврће и цвеће они узгајају у пловећим повртњацима. Занимљиво је да су се монаси месног будистичког манастира, у који се може доћи само чамцем, снашли, те узгајају поврће директно на води.

Наталија Смирнова,