„Рупа у сенци“ Европе

На фону најновијих догађаја у Украјини, где неки тако нецивилизовано бране своју тежњу да постану «цивилизовани Европљани» заинтересовао сам се за «сиви сектор» Европске уније. Стручњаци у Бриселу не крију да је сива економија стабилна и да се данас процењује на 2,2 билиона евра.

Неформална економија цвета у Бугарској, Румунији и медитеранским земљама. Воде Грчка и Италија. У Риму кажу да кад би се «људима из сенке» наметнули озбиљни порези, одмах би били решени сви дужнички проблеми Италије. Али засад «сиви» сектор италијанске економије по различитим проценама чини од 21% до 30%. Посебно много «избегавања пореза» у Италији има у грађевинском сектору, у области услуга, пољопривреди и риболову. Нико и никад није до краја покушавао да разјасни ситуацију у индустрији разоноде и шоу-бизниса. Осим звезда које се труде да редовно плаћају порезе, све разоноде су биле у «сенци».

«Сива економија» у Европској унији је велики простор у којем се не чине тешки кривично кажњиви злочини – не тргује се дрогом, не испоручују се проститутке, не пљачкају се банке и остало. Једноставно, обично се «заобилазе» претерано административно регулисање, самовоља чиновника, високи порези свих могућих и немогућих облика. При чему их «заобилазе» сви – од зрелих бизнисмена до обичних пензионера, домаћица и службеника који су чврсто уверени да добијају премало за свој рад. За Италијанима се не заостаје ни у Португалији.

У «сивом европском првенству» Грци већ неколико година стабилно заузимају прво место. У Грчкој сивој економији припада 40% свих производа и услуга. Бивше земље социјалистичког лагера, које су недавно примљене у ЕУ, брзо су схватиле да сива економија пружа одличне могућности за подизање нивоа живота. И у капитализам су похитали сви, трудећи се да притом не плаћају порезе рођеној држави.

Нереално је тачно израчунати димензије «сиве стране» било које економије. У Бриселу чиновници обично примењују врло једноставан начин: на основу поређења прихода и расхода становништва земаља Европске уније. Трошите више него што сте зарадили, значи, то сте зарадили «у сенци».

Француски лист Монд» је објавио структуру сиве економије за Европску унију у целини. По наводима «Монда» 66,5% у њој чини рад непријављених радника. Они се најчешће користе у грађевинарству, пољопривреди и раду у кући. Приходи који се крију од пореских органа (трговина на мало, пазар барова, плаћање такси услуга итд.) чине осталих 33,5%.

Ако погледамо Немачку, Шпанију, Италију, Пољску и Румунију, раширеност «сиве» праксе се код њих у просеку по различитим секторима економије налази на нивоу од скоро 35% - у грађевинарству, 25% у трговини на велико и на мало, нешто мање 25% у преради и само нешто мање 20% - у хотелијерству и угоститељству.

Стручњаци сматрају да главни «квасац» сиве економије представља готовински новац. У развијеним земљама, где су веома развијени системи електронског плаћања «сивила» има много мање. У Великој Британији и у Холандији грађани радо плаћају електронским новцем. У Хрватској, Бугарској и Румунији обожавају готовину и у «сенци» остају огромна средства.

Тешкаша на које у апсолутној рачуници пада главни удео сиве економије Европске уније има 68% и код њих ствари стоје на следећи начин. У Немачкој у којој БДП износи 2,566 милијарди евра сива економија износи 351,6 милјарди евра (13,7%). Француска – БДП 2,001 милијарди евра – у «сенку» одлази 220,2 милијарди евра (11%). Велика Британија – БДП 1, 728 милијарди евра, у «сивом» сектору – 190 милијарди евра (11%). Италија – БДП 1,589 милијарди евра – «сиви сектор» износи 336,8 милијарди евра (21,2%).

Европа има највећу економију на свету. Али, ако у Бриселу не смисле како да победе «сиву болест» она у блиској будућности може да убрза распад Европске уније.

Константин Качалин,