Словенија тражи да се Хрватска одрекне НДХ

Одлука горњег дома словеначког парламента да посланицима препоручи да одложе ратификацију уласка Хрватске у НАТО није изненађење за овдашњу јавност. Али јесу изјаве Блажа Кавчича, председника Државног већа (ДВ – горњи дом), који је на манифестацији поводом обележавања дана сећања на холокауст, у присуству шефа државе Данила Тирка, са места свечаног говорника прозвао Хрватску и упозорио јавност да се Хрватска ни дан-данас није дистанцирала од баштине НДХ и усташтва.

Означивши холокауст као трагедију невиних, Кавчич је апеловао на „очување сећања на невине жртве” које као „опомена мора бити предато будућим генерацијама”. Осудио је оне који поричу холокауст, упозоривши на опасност и последице радикалних идеологија које су утемељене на тоталитаризму, нетрпељивости, шовинизму и расизму.

„Очекивали смо да су нетолеранција, дискриминација и расизам ствар прошлости. Нажалост, није тако”, напоменуо је Кавчич, поучен „недавним искуством злочина који су се догодили на територији некадашње Југославије”. Ту је словеначкој јавности објаснио зашто је ДВ „подигао (кажи)прст упозорења” о питању укључивања Хрватске у НАТО. Подсетио је да су највиши представници Хрватске у неприлици сваки пут када треба да се целовито дистанцирају од наслеђа НДХ и усташтва. Подвукао је да Хрватска као друштво има проблеме на терену суочавања и рашчишћавања са традицијом НДХ. Зато Кавчич верује да ће са суседима бити могуће „мирније и конструктивније разговарати када почну да обележавају дан сећања на холокауст”, на жртве нацифашизма.

Представници владе премијера Иве Санадера огорчено реагују на изјаве председника Државног већа Словеније, који последњих дана у свакој прилици наглашава да се Хрватска никада није одрекла наследства Независне државе Хрватске. Представник за штампу хрватске владе Златко Мехун је у изјави за Хрватску телевизију одбацио Кавчичеве оптужбе речима да је „Хрватска настала на темељима антифашизма”.

Блаж Кавчич
Кавчич је за љубљанску ПОП ТВ потом заоштрио критику на рачун службеног Загреба, објаснивши да је став ДВ да „желимо што пре да видимо Хрватску за заједничким европским столом”, било да је то сто ЕУ или НАТО-а, али под условом да „тај сто, без обзира на то да ли је то трпеза за ручавање или радни сто, прво мора бити почишћен”, значи Загреб прво мора да раскрсти са баластом усташтва. Хрватска, упозорава Кавчич, иако је кандидат за улазак у ЕУ, није довољно учинила у порицању државног континуитета са НДХ. А тиме се није одредила ни „према европским вредностима или, ако гледамо негативно – према идеолошким остацима нацизма и усташтва у Хрватској и ентитету НДХ”. Што је за Кавчича препрека за хрватске напоре стицања права седења за заједничком софром.

„У савременој хрватској држави нису на прави начин вредновани сви видици настанка, опстанка и пропасти Независне државе Хрватске. Та усташка творевина (НДХ) на неки начин је дан-данас конститутиван део хрватске националне свести”, пише у записнику са 13. седнице ДВ, на чијем је челу либерал Кавчич. То није све – већници словеначког Државног већа подсетили су и да „Хрватска због греха НДХ још никоме није исплатила ратну штету, нити се извинила оштећеним државама и народима”.

За потпредседницу хрватске владе Јадранку Косор је сврха Кавчичевих иступа продубљивање нетрпељивости међу народима. Она најновији словеначко-хрватски заплет тумачи као последицу словеначке блокаде хрватских приступних преговора са Унијом. „Скандалозно је и недопустиво такво враћање на неке моменте из историје”, каже Косорова у коментару на најновије захтеве из Љубљане за денацификацију Хрватске уочи примања у пуноправно чланство ЕУ. Потребу да Хрватска прође кроз „денацификацију” лансирао је словеначки посланик Змаго Јелинчич у синоћњем „ТВ клубу”, подсетивши да је и неколико стотина Словенаца страдало у логору Јасеновац.

Златко Комадина, потпредседник хрватске Социјалдемократске партије, одбацује инкриминације словеначког ДВ, уверен да Хрватска „није наследница НДХ, већ антифашизма” и „дубоко жалостан што се Пирански залив утапа у Другом светском рату”, па уместо да се „сви конструктивно окренемо европској будућности, враћамо се у маглу прошлости”.

Иво Банац, председник Хрватског хелсиншког одбора, тврди да Хрватска „једнако глупе расправе (као са Словенијом) има практично са свим суседима”, с том разликом да је „спор са Словенијом најозбиљнији, јер нас највише кошта”.

Светлана Васовић-Мекина