Улога Монтенегра у савременом свету

 

Већ сам се навикао на свакојака изненађења од мојих далеких рођака који управљају државом коју с правом могу назвати својом постојбином јер све чињенице указују да вучем корене из племена Морачана, али овакав потез је за мене поприлично изненађење. Тешко ми је било да прихватим да се Црна Гора одваја од Србије, да Косово и Метохију, колевку србског народа, признаје за независну државу, да укида и поништава србски језик и његове професоре, да прогони Српску православну цркву и њено свештенство и монаштво, да се одриче ћирилице, да Његошева дела преправља и скраћује, да губи достојанство увозећи вредности западне цивилизације и организујући скарадне и изопачене манифестације, али све је некако било помало најављено и очекивано и могло се правдати комплексом млађег и мањег брата. Међутим, директан шамар некадашњим покровитељима, заштитницима и гарантима независности, који крвцу прољеваху за братски србски народ у Црној Гори, Боки, Херцеговини, за мене је шокантан.

 

Кад се прибрах, схватих да је дошло време да се свако покаже у правом светлу. Не може се више седети на две столице и не може се бити неутралан. Џаба руске инвестиције, џаба туризам који се ослања 90% на госте из Русије и Србије, дошло је време да властодршци нама суседне земље почну да враћају дугове својим западним пријатељима. Очигледно је да господар Мило и његови следбеници више не могу да бирају и морају да повлаче потезе за које знају да ће их скупо коштати.

 

Нама у Србији остаје закључак да ће се ускоро оваква ситуација поновити и у Београду па да покушамо тај дан да дочекамо спремни. Упорност Милана Недића којом је успео да сачува образ србског народа пред браћом Русима, морамо имати стално на уму.

 

 

 

П.С. Не дао Бог никоме мом да на источном фронту буде са погрешне стране.