Украјина: Западни фронт

Осим Русије, са Украјином се граничe Белорусија, Пољска, Словачка, Мађарска, Румунија и Молдавија. Шта очекује украјинске националисте на Западу?

Украјина. 22. јануар. Како је изјавио у Лавову бивши посланик Раде Ростислав Новоженец: Ми смо изгубили многе традиционалне територије Украјине које су припале Пољској и Белорусији... Изгубили смо Придњестровље и Јужну Буковину, која је данас у Румунији. А лидер УНА-УНСО Јуриј Шухевич је додао: Још ни из далека све етничке територије нису окупљене заједно. Тада ће бити права Саборност када окупимо оне украјинске територије које су сада ван граница Украјине.

Како окупити? Према речима националиста, дипломатским путем. Али тек у Европи неће успети формирање етнички чисте државе. Неће дозволити ни закони, ни суседи. Које земље улазе у списак суседа?

Пољска. Званично Пољака је у Украјини 144.000. 1944-1946. године између СССР и Пољске десила се размена становништва: Пољаке су преселили у Пољску, а Русе, Белорусе, Литванце и Украјинце у СССР. Насилно исељавање скоро пола милиона Украјинаца изазвало је мноштво жртава за које се Пољска Украјини извинула. Са своје стране, на пролеће-лето 1943. годне у дејствима УПА-ОУН(Б) које су решиле да протерају локалне Пољаке из Украјине, на Волини је погинуло преко 50 хиљада људи. Ови догађаји су добили у историји назив Волински покољ.

Према попису из 2001. године, 71% Пољака у Украјини као матерњи језик навело је украјински, само 13% пољски. Зато незванично у Пољској сматрају да је у Украјини око милион и по Пољака. Низ пољских политичара са тим у вези изјављује о историјској неправди – губитку источних области. Земља постепено открива „своје“ – у Украјини такозвану Карту Пољака добило је већ преко 60000 људи.

Мађарска. У Уставу Мађарске стоји: Мађарска, руководећи се идејом јединства мађарске нације, сноси одговорност за судбину Мађара који живе ван њених граница. У Закарпатју живи преко 150000 Мађара. Мађарски националисти званично траже територијалну аутономију и свој изборни округ у Закарпатској области Украјине. Незванично изјављују да Мађарима треба да припада читаво Закарпатје.

Молдавија. Изјава бившег шефа службе за информисање и безбедност Молдавије Анатола Плугаруа: Молдавија је лишена изласка на Црно море на југу, исконско молдавске Черновицке области на северу, територија на левој обали Дњестра, градова Балта, Хотин, Измаил, Килија, Акерман (сада Белгород-Дњестровски) са становништвом од 200000 људи. Укупно Украјини је „поклоњено“ 96 насеља на преко 10000 квадратних километара молдавске територије са пола милиона становника.

Румунија. Румуна је у Украјини преко 150000. 1940. године у састав Украјине ушли су Северна Буковина и Јужна Бесарабија који припадају Румунији. Сада је то Черновицка област и јужни део Одеске области. 1991. године румунски парламентарци су позвали владе земаља које су признале независност Украјине да не шире ово призанње на румунске територије. Касније је Румунија признала независност Украјине.

Закон o репатријацији пружио је могућност да се добије румунски пасош становницима свих територија које су икада биле у саставу Румуније. Румунске пасоше добило је већ преко 100000 становника Украјине. А лидер партије Велика Румунија Коренлиу Вадим Тудор још 2010. је изјавио: Потписавши са Украјином споразум о границама, Румунија је имала у виду да је сама Украјина незавршен пројекат, што значи да је све могуће.

Тако на путу у Европу украјинске националисте очекује не само обједињење свих исконских територија. Њихови активни суседи имају програмски минимум – у случају зближавања са Европом направити у Украјини националне аутономије. И по законима ЕУ он не само да је остварив, већ и сасвим законит. Тим пре што по признању истог посланика Новоженца, „правих“ грађана Украјине за сада је свега 58%.

Вадим Ферсович,