Самит проблема

Самит ЕУ-САД који се одвија 26. марта у Бриселу уз учешће председника САД Барака Обаме, председника Савета ЕУ Хермана ван Ромпеја и шефа Европске комисије Жозеа Мануела Барозуа позван је да реши два кључна задатка за земљу – да да нови импулс трансатлантској интеграцији и да коригује став о Украјини. Ипак решавање оба задатка има у многоме узајамно искључујући карактер, који наговештава не толико интеграцију, колико увећање противречности.

Прво о процесу формирања исте те зоне трансатлантске слободне трговине, којима су се последњих месеци бавиле САД и ЕУ. Финансијски проблеми у зони евра, избори за Европски парламент који се ближе, а што је најважније скандал око прислушкивања од стране америчких специјалних служби преговора европских политичара, већ су осујетили планиране рокове. Одразила се и немогућност да се разреши једна од кључних противречности САД и ЕУ – финансијско-валутна. Пар евро-долар и његова динамика лаком су залогај за многобројне факторе на глобалним тржиштима. И валутни ратови нису никуда нестали – истакао је у разговору за Глас Русије директор руског Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин:

- У савременом свету валутни ратови се воде већ много година. О њиховом карактеру очигледно сведочи чињеница да нико чак не помиње главног учесника тих ратова – САД. А управо Америка прилично ефикасно обесцењује долар и посредством дате мере наноси битну штету осталим учесницима процеса. А што је најважније, победник и губитник све време мењају места.

Не уливају оптимизам учесницима преговора САД и ЕУ и још увек присутне магловите перспективе валутног регулисања у ЕУ у погледу правила буџетско-финансијске делатности у целини.

И на позадини шпијунских и валутних неслагања са обе стране Атлантика подигла се украјинска криза, која је битно преформатирала европски геополитички простор. Уместо активних напора на политичком регулисању проблема, САД и ЕУ, игноришући успон национализма у Кијеву, положиле су сву кривицу за дешавања на Русију и покушале да се интергришу под заставом антируских санкција. Али ако за администрацију Барака Обаме догађаји делују само као повод да се испољи своја спољнополитичка оштрина како се приближавају нови председнички избори, за европљане питање је акутније. Узајамна робна размена Русије и ЕУ, зависност европских земаља од испорука руских енергената, руски туристи и инвеститори, све су то превише озбиљни фактори да се уводе санкције против Москве само на једну команду преко океана.

Посебна тачка за ЕУ је украјинска енергетика и испоруке енергената преко ове земље. Транзит преко Украјине је ствар политички ризична и економски не тако рентабилна као посредством руских гасовода Северни и Јужни ток. Не оправдавају се ни наде у испоруке енергената из САД.

Тако да се не треба чудити што актуелни самит ЕУ-САД само у оптшим цртама дотиче проблематику испорука гаса у Еворпу и у Украјину. Према сведочењу анонимног извора у Бриселу, не треба очекивати нека чудесна решења. Између осталог, чудесна решења тешко да ће бити нађена и по другим параметрима односа САД и ЕУ...

Петар Искендеров,